Ekonomska kriza i rastuća nezaposlenost prisilili su mnoge da potraže spas u okrilju EU, uprkos otporu koji osećaju prema evropskoj „superdržavi“. Odluka iz Dablina je „dobra vest za Evropu“, ne samo zato što su Irci pokazali istinski angažman na evropskom projektu, već što je ulivena nada balkanskim zemljama na njihovom komplikovanom putu do članstva. EU je definitivno izbegla novi zastoj i neizvesnost, proširenje je sada verovatnije, a zemlje Jugoistočne Evropa bliže članstvu u Uniji.

Međutim, još nije sve gotovo. Odluka iz Dablina sada će usloviti jače pritiske da se končano završi posao započet pre više godina. Na potezu su dvojica osvedočenih evroskeptika iz Istočne Evrope, češki predsednik Vaclav Klaus i njegov poljski kolega Leh Kačinjski, od čijih potpisa zavisi budućnost Evrope i dalje evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.

Iako Klaus više nema valjanog opravdanja da odlaže potpisivanje Sporazuma, koji je odobrio parlament te zemlje, on ne odustaje u svojim namerama da odugovlači završetak ratifikacije. Grupa senatora bliska predsedniku Češke podnela je još jednu žalbu na Sporazum Ustavnom sudu Češke. Izgleda da Klaus želi da iskoristi svoj minut slave kada su oči ne samo Evrope nego i celog Balkana uperene u njega. IIi možda čeka da konzervativac Dejvid Kameron stupi na mesto britanskog premijera, kako bi dobio jakog saveznika za svoje antievropske planove. Za razliku od tvrdoglavog Klausa, koji odbija dublju integraciju Evrope, Kačinjski najavljuje da neće navrat-nanos žuriti, ali ni čekati na odluku češkog kolege.

Ubedljivo irsko „da“ donelo je veliko olakšanje manje-više svima: Ircima jer se konačno pojavila jedna dobra vest, Uniji koja je maltene rešila svoj najveći pravni problem posle dužeg perioda praznog hoda, i što je najvažnije otvorena su vrata Brisela i za Srbiju, koja prvo mora da završi proces reformi u sopstvenom dvorištu.