Stari vlasnici su uzalud onolike nade polagali u Evropsku uniju. I pozivali se na (strašni) sud u Strazburu. Brisel je potvrdio svoju birokratsku mantru: nije toliko važno kakvo je rešenje, „odgovornost za poštovanje evropskih standarda je na vlastima u Srbiji“, važno da je za sve isto. I biće: zamenska restitucija biće ukinuta i za crkve i verske zajednice. Stari vlasnici su ispali previše naivni za naslednike ljudi kadrih da stvore imovinu za kojom je vredno žaliti.
Da je Brisel restituciju smatrao poslom od neobične važnosti, taj bi posao bio obavljen brzopotezno kao, recimo, brzopotezno-brzopleta privatizacija čak i onoga što je u biti bilo privatno. Ne bi na tom poslu dokazivao i pokazivao demokratske standarde. Ovako su stari vlasnici naivno čekajući Evropu izgubili prvo poluvreme bitke za svoju imovinu. Pošto nema sumnje da je Vlada Srbije, u kojoj takozvane leve opcije pretežu, obezbedila skupštinsku većinu za izglasavanje Predloga zakona o vraćanju imovine i obeštećenju.
Ali nije još sve izgubljeno, ima još toga da se izgubi. Sad predstoji drugo poluvreme, u kome će biti umetnost da se upotrebom komplikovanih zakonskih definicija što više proširi spisak imovine koja će ipak moći da bude vraćena u naturalnom obliku. Pri čemu se, suprotno opštem uverenju, misli pre svega na zemljište: građevinsko, poljoprivredno, šumsko, izgrađeno i neizgrađeno. U proteklih deset godina država se svojski potrudila da privatizacijama i zakupima ovu materiju zamrsi koliko se samo moglo. A ni zakonom o restituciji i previše širokim diskrecionim pravima vlasti nije ovaj postupak olakšala. Starim vlasnicima je u interesu da ovaj postupak bude obavljen što brže. Ali obavljen brzo neće biti.
Nakon drugog poluvremena, slede produžeci. E, tu će tek biti prava umetnost stvarno dobiti nazad imovinu čiji povraćaj priznaje zakon. U Srbiji je državina uvek bila jača od svojine.
I na kraju – koš. Tu će se naći svi oni čija imovina spada pod kapu dosta široko definisanog javnog interesa. Oni će dobiti delimično obeštećenje obveznicama . Da li su oni diskriminisani? Jesu. Da li je princip jednakosti u njihovom slučaju poštovan? Nije. Ali, prema evropskim standardima, ni to nije zabranjeno, ako je opravdano.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
