Epsko i lirsko

Jedan od odgovora je da Srbija treba da se snažno ili barem u meri kao što je zagledana prema Briselu, okrene ka Moskvi, Pekingu, nesvrstanima. Osim što bi tako „proširila vidike“ i pokazala samoj sebi da postoji više strana sveta, ta politika bi, tvrde njeni zagovornici, bila produktivna i u tom smislu što bi iritirala Brisel koji bi ipak otkočio proširivanje na jugoistok kontinenta. S druge strane, postoji i ona manje jogunasta, na neki način utešna verzija po kojoj je uspostavljanje evropskih vrednosti u našem društvu, a to znači više pravde i prava, manje korupcije i kriminala i slično, suštinska evropeizacija Srbije, a da će trenutak kada naša zemlja postane članicom Unije biti samo kruna uspeha koja neće dovesti do dramatičnih promena u srpskoj svakodnevici.

I jedan i drugi pogled na evropsku (ne)perspektivu, ma koliko delovali suprotstavljeni, sadrže istu grešku u svojim osnovama. Naime, akcenat u ovim modelima je stavljen na moguću reakciju Srbije, a potpuno u drugom planu ostaju motivi zamora spram proširenja u samoj Evropskoj uniji. A bez tog elementa nesuvislo je graditi bilo kakvu održivu strategiju budućnosti.

Od suštinskog značaja za evropski zamor prema ekspanziji Unije nije samo važna situacija u Jugoistočnoj Evropi, koja počesto deluje haotično, već pre svega prilike u samoj EU. Suočeni sa velikom ekonomskom krizom, a trenutno naročito s problemima u evrozoni, u Briselu sada, na primer, ređe pominju ambiciju da prostor od Atlantika do Ukrajine treba da postane najjača ekonomija sveta.

Aktuelna kriza izazvala je i „varničenja“ unutar same Unije (stav Nemačke oko pomoći Grčkoj, recimo), pa je sasvim logično što je pitanje proširenja briselskoj administraciji, kao i evropskoj javnosti trenutno poprilično sporedna stvar. Tako posmatrano, sasvim je logično što ćemo u narednom periodu iz Brisela verovatno uglavnom dobijati „snažna ohrabrenja“.

Zato zagovornici obe strategije, „epske“ koja zagovara okretanje ka drugim centrima moći u svetu, i „lirske“ koja apeluje da ne odustajemo od izgradnje Evrope u samoj Srbiji bez obzira na to da li smo zadovoljni dinamikom evrointegracija, ne treba da zaboravljaju da jedina misija EU nije njeno proširenje na Zapadni Balkan i da Evropa ima i svojih problema.