Estradna politika

Dakle, strpimo se, još samo ova subota nekako da prođe, da i demokrate obave šta se mora. Da usvoje stratešku platformu „Srbija 2020“, da promene Statut, da onih 3.000 delegata supertajnim elektronskim glasanjem izaberu funkcionere, iste one koji su i sada tu, da se na kraju okupe zvanice na, kako piše u obaveštenju, „Svečani deo: 17.00 do 19.00“, pa da se onda ponovo bistri ko je sve došao, a ko nije, ko je na stranačkim izborima „pukao“ (mnogima brk veselo zaigra na „Jeremić“), kakav je „Boris“ bio na sceni, kako deluje posle operacije, šta je bilo da se jede…

Dakle, tek 18. decembra, u velikom stilu, naravno, kako i prigoduje, odahnućemo malo od priča tipa „a, je li, što niko iz SPO nije došao na Kongres SPS, a ovi njima na Sabor jesu“, „a, što je Tadić hteo da mu baš Dačić pomaže dok je na štakama“, „otkud Rasim kod naprednjaka“, „vidi ko je sve bio kod Čede“… Kao da je išta od toga zaista bitno. Razumemo da političari uživaju na crvenom tepihu, ali kakav nam džet set, takva nam i politika – estradna, provincijalna, pokondirena, puna spletki i zavisti, gde se više ne zna ko koga udara, ko kome i zašto „smešta“, bez „fotošopa“ nikakva, a ne škripi samo kad se uho navikne na plejbek. Možda, ali samo možda, kad i demokrate obave šta se mora, Dačić više neće biti kandidat za premijera, Cvetković za smenu, a Jeremić za medijski odstrel, a kada krene predizborna godina, možda će se političari setiti šta građane muči, s obzirom na to da su ih dosad inflacija i kurs dinara brinuli samo kad je trebalo oterati Jelašića, a pomoći tajkunima. Upravo kad se pogledaju ekonomske vesti, kad se socijalna zbilja ove zemlje malo raščlani, na kraju krajeva kad pogledamo u sopstveni novčanik, postajemo svesni koliko su dešavanja s političke estrade besmislena, udaljena od života ljudi koliko i Srbija od EU…

U tom kontekstu, potpuno nezapaženo prolazi vest da Vlada Srbije još nije uspela da napravi plan za ispunjavanje ključnih obaveza, koje smo iz Brisela dobili pre mesec i po, kako bismo krajem 2011. postali zemlja kandidat za članstvo u EU. Među njima su puna saradnja s Hagom, završetak reforme pravosuđa, ukidanje blanko ostavki poslanika, usvajanje zakona o restituciji, napredak u ekonomskim reformama. Nadležni su bili suviše zauzeti kongresima, saborima i rođendanima. Valjda će proći i taj 18. decembar.