Fijat simbol Zastave

Vlast je pala na ispitu Zastave. Da ne računamo eru Miloševića, ali ni demokrate devet punih godina nisu znale šta će s tim koferom problema osim da ga negde zature da im nije pred očima. I onda su, ne nekim čudom ili zahvaljujući umešnosti ministara, već zbog objektivnih okolnosti u svetskoj autoindustriji (početak ukrupnjavanja), uspeli da dobiju kakav-takav pozitivan odgovor Fijata da bi mogli da izdvoje nešto novca za kupovinu Zastave. Međutim, „devojačku sreću“ vlade pokvarila je svetska kriza. Nije tajna da su se u Fijatu ozbiljno zapitali da li je pametno što su se upleli u posao u Srbiji kada sve automobilske kompanije prave gubitke i seku nepotrebne troškove. Onda je tu uletela i priča sa preuzimanjem američkog Krajslera što je mnogo izazovniji plen nego Zastava. Sve razlog do razloga za besane noći članova srpske vlade. Koliko je samo puta odloženo potpisivanje tog famoznog aneksa ugovora. „Sledećeg meseca, sledećeg meseca…“, ponavljali su u Ministarstvu ekonomije.

Zato i nije čudno što je predsednik Srbije otišao u „iznenadnu“ posetu Fijatu u Torino. Pravo na noge šefu Markioneu stigao je jedan predsednik ne bi li konačno znao na čemu je. Uplašili su se srpski čelnici šta će biti s tom investicijom, pa su morali da spakuju kofere i krenu na put. Ipak Fijatu duguju mnogo za izbornu pobedu prošle godine. Ali, nije opet umešnost srpskih zvaničnika presudila u ubeđivanju čelnika italijanske kompanije da nastave posao u Kragujevcu. Kriza u svetu prolazi, Fijat ju je uspešno prebrodio i sada može da se upusti u šumadijsku avanturu, koja verovatno može da donese samo dobrog. Laknulo je vođama Srbije, pa sad mogu i šeretski da zaključe kako dolaskom Italijana prolazi kriza u našoj zemlji. Samo što ovoga puta Fijat neće biti dovoljan za pobedu.