Očigledno, Škundrić je u gradu na Nišavi govorio, osim kao resorni ministar, i kao visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. U politički rovitoj zemlji nad kojom je konstantno nadvijen bauk novih izbora, nije dobro ljutiti glasačku mašineriju. Zato je izgleda Škundrić došao među Nišlije da im objasni kako je Bajatović „izleteo“. A Bajatović, inače vojvođanski kadar u SPS-u, barem za sada neće morati ništa da objašnjava svojim zemljacima jer Škundrićevo trasiranje „Južnog toka“ ne isključuje Vojvodinu.

Svima je jasno, pa valjda i Škundriću i Bajatoviću, da će biti onako kako odluče u „Gaspromu“ koji je, inače, i većinski vlasnik zajedničkog preduzeća. Svoju (nad)moć Rusi su već demonstrirali prilikom tvrđenja pazara za Naftnu industriju Srbije koja je za mnoge „otišla“ po nižoj ceni od realne. Srpskim političarima ostaje samo sužen manevarski prostor za politikantsko „sabijanje“ svakojakih želja u gasovod za koji nije jasno ni kuda će proći, ni kada će biti izgrađen. Jedino se zna da ga neće biti pre novih izbora.

Najnovije stranačko „peglanje“ terena, ovaj put iz kuhinje SPS-a, pokazuje da su političari i dalje skloni populizmu bez pokrića. Nije bilo tako davno kada smo slušali bajke o izgradnji Koridora 10, o ekspresnom približavanju Evropskoj uniji, o toplom obroku i regresu za zaposlene. Građevinska sezona je odavno počela, a bageri se još „zahuktavaju“, šengenske vize će nam (možda) ukinuti tek polovinom sledeće godine (trebalo je početkom ove), topli obrok i regres je „pojela“ globalna kriza…

Verovatno će se i narednih meseci crtati različite „gasne mape“ Srbije kako bi se zadovoljile sve želje. Još samo da bude „Južnog toka“.