Gde su DB-ovci?

Objavljivanje dokumenta nadovezalo se na niz novinskih tekstova o likvidacijama pripadnika „zemunskog“ klana širom Evrope. Ukoliko i poverujemo na reč bivšem pripadniku „crvenih beretki“ da je istinita njegova izjava o Ćuruvijinim ubicama, i dalje ostaje činjenica da su svi oni radili za Državnu bezbednost, a ne da je DB radio za „zemunce“.

Podsetimo na utvrđene činjenice – Ćuruviju su na dan ubistva 11. aprila 1999. intenzivno pratili pripadnici DB, po naredbi njihovog načelnika Radomira Markovića. Pet minuta pre ubistva, dobili su naređenje da hitno prekinu praćenje. Pojavili su se svedoci koji su videli pripadnike beogradskog DB Ratka Romića i Miroslava Kuraka u blizini mesta ubistva. Zasad jedini očevidac ubistva je krajem 2003. u MUP Srbije identifikovao na fotografiji Luku Pejovića kao jednog od dvojice neposrednih ubica. Pejović je likvidiran još 5. decembra 2000.

Nameće se pitanje zašto bivši pripadnik JSO nije ništa znao ili rekao o učešću DB u tom zločinu. Čini se da se pričom o „mafijaškoj likvidaciji“ zamagljuje suština slučaja – da su pripadnici DB organizovali ubistvo Ćuruvije. I da ni danas ne postoji politička volja da se to razjasni.

Ova priča podseća i na nedavno slično otkriće u vezi sa ubistvom novinarke Dade Vujasinović. Reč je o dnevniku Ratka Mladića, gde se takođe otkrivaju njene ubice.

Sličnosti su zapanjujuće. I u jednom i u drugom slučaju su ubijeni novinari, postoji potpis DB, a pretkrivični postupci tapkaju u mestu godinama. I, na kraju, ubice su „otkrivene“ objavljivanjem navodnih tajnih dokumenata, u kojima se naglašava da su oni članovi mafije, dok se veza s DB ne pominje.

Teško je poverovati da je u roku od mesec dana nakon višegodišnjeg zamajavanja u ovim slučajevima, došlo do raspleta kao u holivudskom blokbasteru. Možda ova dva događaja nemaju veze jedan s drugim, ali suviše su slični da bi se to ignorisalo.