Ako bi se očekivanja o budućim odnosima Srbije i Hrvatske gradila na osnovu lepih reči novog hrvatskog predsednika koje su, nekako, izbile u prvi plan, i ako bi se na te odnose gledalo jednim okom, dok bi se na drugo zažmurilo dok ne prođe famoznih 100 dana od inauguracije, moglo bi se radosno uskliknuti: „Mesić je otišao, živeo Josipović!“ Građani Hrvatske s pravom mogu tako da reaguju, jer, ako ništa drugo, Josipovića su izabrali ubedljivom većinom i zbog toga na njegov mandat mogu da gledaju s uvrenjem da ih neće izneveriti.
Međutim, spoljna politika svake države, pa i Hrvatske, u većini slučajeva zasniva se na nacionalnim interesima koji se ne menjaju paralelno sa smenama predsednika i vlada. Nacionalni interesi Hrvatske nisu promenjeni izborom Josipovića. Pored ulaska u Evropsku uniju, očuvanja granica i drugih, nacionalni interes Hrvatske je i celovita BiH. Da je to tako potvrdila je pre dva dana premijerka Hrvatske Jadranka Kosor. Za Mesićevu izjavu da bi bio spreman da pošalje vojsku na Brčko, jer bi otcepljenjem RS Hrvatska „dobila 800 kilometara granice sa Srbijom“, rekla je da bi „prvo trebalo razmisliti o posledicama pre nego što se nešto izrekne“. Ali rekla je i da je Mesić „samo hteo naglasiti da podela BiH za Hrvatsku ne dolazi u obzir što je i dalje hrvatski stav“.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je posle konvencije Demokratske stranke da ohrabruje izjava Josipovića (u sredu u Splitu) da je vreme ratova iza Hrvatske i da nema potrebe da se njena vojska angažuje na granicama Hrvatske. Ne ohrabruje, međutim, Josipovićeva izjava istog dana na istom mestu da „ako intervencija i bude potrebna, to može napraviti NATO“. Još jedno svedočanstvo šta je politika Hrvatske u BiH.
Ako bismo se potrudili da ne budemo suviše oprezni, svakako bi trebalo sačekati inauguraciju Josipovića, predsednika koji se ponaša znatno pažljivije od Mesića. Mada, da parafraziramo šefa diplomatije Vuka Jeremića, biti pažljiviji od Mesića i nije naročit poduhvat. Jeremić je, gostujući na RTS-u, rekao i da je Josipović napravio gaf kazavši da je Srbija frustrirana zbog Kosova.
Kada je o BiH reč, indikativno je da Zapad ne poklanja naročitu pažnju ispadima putujućeg Mesića niti odnosu Beograda prema Republici Srpskoj na koji Sarajevo i Zagreb gledaju s podozrenjem. Indikativno je i da Zapad ne zavrće ruku Dodiku uprkos očekivanjima Sarajeva i Zagreba. Proteći će još dosta vode dok Srbija, Hrvatska i BiH ne postanu punopravne članice EU što je, čini se, jedini lek za trajnu stabilizaciju ovog dela regiona. Članstvo neće otkloniti sve istorijske nesporazume, ali svakako će uticati na redefiniciju nacionalnih interesa koji će morati da se usklađuju sa ostalim državama EU. Može se očekivati i da će članstvo u EU značajno onemogućiti eventualno koškanje ex-Yu država zarad unutrašnjih političkih ciljeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
