Ko plaća ćevapčiće

Ostali su „samo“ problemi sa kršenjem Zakona o javnim nabavkama, zaključivani milionski ugovori za kojima nije bilo potrebe, a zaposleni u sedam revizijom obuhvaćenih ministarstava trošili su više od dozvoljenog na benzin i pričanje mobilnim telefonima. Uprkos ovome državni revizor Radoslav Sretenović je pre nekoliko dana predstavljajući izveštaj rekao da „podaci nisu toliko zabrinjavajući“. Očigledno da su pojedini ministri (podsetimo, nijedan nije „stradao“) izvukli pouke iz prošlogodišnjeg „čitanja lekcije“, što će reći da DRI ipak ima nekog uticaja. Ili…

Možda uopšte nije tako. Već trećeg dana od objavljivanja znatno „obuhvatnijeg“ izveštaja o trošenju državnog novca na 1.336 strana mediji se gotovo ne bave više njime. Izbori u DS, Dianino najavljivanje budžeta za 2011, „postavljanje“ Dačića za premijera, gurnuli su kršenje propisa državnika u neki drugi plan. Sretenović je ponovo najavio da će podneti prijave, ne samo prekršajne već i krivične zbog učinjenih nedela, ali da ne bude slaba vajda kad znamo kako se onomad sve završilo.

U stvari, nije se ništa završilo. Podneto je 19 prekršajnih prijava, pa iako nijedna nije odbijena, prvo ročište za jednu od dve prijave, koje čak nisu postale ni pravosnažne, bilo je tek maja ove godine. Pola godine nakon objavljivanja izveštaja. Sudbina onih 17 još uvek je nepoznata. Teško da bi onda ove godine, iako su pojedini ministri već najavili da su ispravili greške, moglo nešto drugačije da se očekuje. Kad prašine pred ove Novogodišnje praznike nema ni upola koliko pred prošle. Tada su se ministri bar utrkivali da se opravdaju kako nisu grešili, da će tamo gde nisu znali da su grešili to „pod hitno ispraviti“, ili da je sve što su uradili „bilo isključivo po Zakonu“. Pojedini su najavljivali i kažnjavanje odgovornih. Ove godine skoro pa ništa. Videli valjda kako su se glatko provukli s nekoliko obećanja, pa sad nemaju potrebe ni toliko da se deranžiraju.