Na okruglim stolovima Komore uglavnom se sabiraju procenti pada u privrednim sektorima, a nigde ni reči šta su privrednici učinili sami za sebe. A onda uslede neki, pa skoro, naučnofantastični zahtevi prema Vladi. Poslednji u nizu, objavljen na sva zvona, jeste predlog da stopa PDV-a bude smanjena za jedan do jedan i po odsto. Ta ideja upakovana je u pompezno najavljeni paket predloga privrede Vladi, jer bi uz to bilo traženo smanjenje poreza na plate i dobit.

Zaista je zanimljivo čuti da u ovoj zemlji ima nekoga ko može makar da pomisli da bi Vlada uopšte mogla da uzme u razmatranje takav predlog. Odakle ideja, posebno ljudima koji bi trebalo da budu kredibilni govornici o ekonomskim temama, da bi u vreme krize, kada Vlada ne zna odakle pre da namakne neki dinar, neko ušao u avanturu smanjivanja PDV-a i tako dodatno umanjio ubedljivo najizdašniji prihod budžeta. U trenutku kada se svi u vrhu vlasti dovijaju kako da smisle način da ne dođe do povećanja PDV-a, čemu nije odolela, recimo, Hrvatska, tražiti smanjenje stope izgleda potpuno smešno. Pa u to ne veruje ni onaj koji je to predložio. A samo je dodatno umanjio, ionako, bledi ugled PKS.

Čemu služe ovakvi predlozi, unapred osuđeni na propast. Da li je poenta samo nešto pričati da bi privrednici mislili da se komora bori za njih? Ako jeste, neka makar bude suvislo. Da se insistiralo samo na smanjenju nameta koji opterećuju zarade, to bi možda i imalo smisla imajući u vidu koliko firmi već sada duguje za doprinose, pa bi takva mera eventualno pomogla da se preduprede novi slučajevi. Privrednicima bi bolje bilo da pokušaju kod sebe da pronađu dodatne uštede, da posluju racionalno i da odustanu od snova o zaradi i u vreme krize. Koliko se kukalo za povoljnijim kreditima, pa kada ih je država obezbedila, baš i nije bilo grabljenja. A Komori bi bolje bilo da se malo reformiše i modernizuje kako bi makar u javnim istupima delovala ubedljivije.