Proizvođače iz Srbije sve više muči to što svoju robu ne mogu da prodaju u Hrvatskoj u onoj meri u kojoj bi to hteli. Predsednik UO Droga Kolinske Slobodan Vučićević rekao je da je Soko Å tark proÅ¡le godine ostvario prihod od svega 500.000 evra u Hrvatskoj, Å¡to je, ako se uporedi sa Crnom Gorom, Slovenijom i Makedonijom mizerna cifra. Pomaka nema, žali se Vučićević, i dok srpski proizvodi „stagniraju“ na hrvatskim policama, domaće su pune robe iz Hrvatske. Donekle krivac za to može da bude „psihološka barijera“ tamošnjih trgovaca, a donekle bi to moglo da se nazove i „tihim bojkotom“. Ipak, postoje i neke druge stvari koje treba uzeti u obzir.
Na primer, koliko se našim preduzetnicima uopšte isplati da svoju robu plasiraju na hrvatsko tržište? Koliko imaju interesa kada znaju kakva ih konkurencija tamo čeka – nemačke, slovenačke, austrijske kompanije, na čije su proizvode poslednjih 20 godina otkad ne postoji SFRJ, navikli hrvatski potrošači. A tu je i nimalo naivna akcija Kupujmo hrvatsko. Sumirajući prošlogodišnje rezultate u jednoj velikoj srpskoj kompaniji koja proizvodi začine i supe najavili su ozbiljno širenje na inostrano tržište – u Rusiju, Ukrajinu, Rumuniju, na istok. Jer, kako su obrazložili, tamo mogu da budu ispred svih. Ići na Zapad je riskantno, jer postoje velike šanse za neuspeh. Međutim, nije sve tako crno. Prilikom obilaska najvećeg hrvatskog maloprodajnog lanca Konzum (u čijem sastavu je Idea u Srbiji) na dosta polica može da se nađe nešto iz Srbije. Uglavnom su to plazma keks, eurokrem, smoki, poneko pivo u limenci ili flaširana voda. Ali nije da nas nema. Nađe se i pokoji hrvatski proizvod koji je „made in Srbija“.
Uprkos psihološkim barijerama i tamo, kao i ovde, potrošači, ipak, biraju po ceni, izgledu i kvalitetu, dok ljubav ili mržnja prema zemlji iz koje potiče roba gotovo nigde nije na „top tri“ listi presudnih faktora. To ne bi trebalo da bude toliko zabrinjavajuće. Ako ne možemo da haramo slovenačkim i hrvatskim tržištem, naši proizvođači moraju da budu i te kako zadovoljni uspehom ostvarenim u BiH i Crnoj Gori. Gotovo 80 odsto stvari za koje se uhvatimo u marketima u ove dve zemlje potiče s naših prostora. I koliko god da je veliki izbor kod komšije, nekako uvek vole da se zaslade srpskom čokoladom ili popiju mleko mlekare iz Šapca. A zašto je hrvatskih proizvoda više na srpskim policama? Zato što volimo sve da probamo, da imamo izbor, da jedemo bajadere, pušimo ronhil, a nekad bismo pre i da ostavimo koji dinar više u Idei nego da kupimo nešto u Maksiju. Samo da ne pravimo promet „ovom našem“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
