Kopanjem do istine

O masovnoj grobnici u Raškoj govori se već godinama. Postoje izjave svedoka čiji se iskazi delimično razlikuju, ali se slažu u oceni da je mesto grobnice kod zgrade preduzeća „Kosovo put“. Na tu lokaciju godinama ukazuju i nevladine organizacije.

Stiče se utisak da istraga o potencijalnoj grobnici u Raškoj od početka nije vođena s ciljem da se dođe do istine, kakva god bila, već da se dokaže da grobnica ne postoji. Na to ukazuju i poverljiva dokumenta u kojima Euleks uporno postavlja pitanja šta se dešava sa istragom, ko je koči, kao i zašto se sistematski ne traga za telima, već se „biraju“ mesta. U dokumentaciji se vide i instrukcije da bi trebalo da se istražuje i sama zgrada, što nije urađeno. Onog dana kada su uzimani uzorci, ljudi koji su učestvovali u istrazi ocenili su da nema ničeg u zgradi, i da ne treba analizirati ni tlo ispod nje. U toj dokumentaciji bilo je i zamerki da nije korišćena adekvatna tehnika.

Čini se da je u interesu pojedinaca, pogotovo onih koji su bili u vrhu vlasti na Kosovu i Metohiji tokom devedesetih godina, da se ponovo ne otvara pitanje masovnih grobnica u Srbiji. To bi možda pokrenulo i pitanje njihove uloge u likvidacijama i prebacivanju tela sa Kosova u Srbiju. Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da pojedini nekadašnji visoki funkcioneri sa Kosova i danas imaju izvestan uticaj kada je reč o političkoj sceni u Srbiji.

Ovo ne abolira u potpunosti Tužilaštvo za ratne zločine u ovom slučaju, jer su ipak preuranjeno reagovali. Trebalo je najpre da sačekaju analizu tla, pa da se obrate javnosti. Stekao se utisak da insistiraju na nečemu za šta ne postoje objektivni dokazi. Mada, najava da nastavljaju sa istragom ukazuje na to da oni veruju da će uprkos svemu tela nastradalih Albanaca biti otkrivena na toj lokaciji.