Ova akcija, kao i nekoliko prethodnih, koincidira sa izveštajima koje glavni tužilac i predsednik Haškog tribunala daju u Savetu bezbednosti UN o saradnji država regiona sa tim sudom i tužilaštvom. Napretka ima, ali i dalje je problematično to što Mladić i Hadžić još nisu u Hagu.

Mladićevo kretanje je, prema zvaničnicima, rekonstruisano do kraja 2006. i od tada mu se gubi svaki trag. Bilo je informacija da se kreće u vunenim čarapama po stanu, da je teško bolestan, ali nikakvih drugih podataka o njemu nema do danas.

U beogradskom Drugom opštinskom sudu u toku je suđenje grupi pomagača bivšeg ratnog komandanta VRS, koji su očito nespretnom ili namernom greškom policije i političara pohapšeni pre nego što je uhapšen Mladić. Grešku u koracima je nedavno priznao i koordinator Akcionog tima Rasim Ljajić. Ta greška Srbiju je koštala dugogodišnjeg otezanja u približavanju EU, ali i zamora javnosti od beskonačne potrage za beguncima. To je dovelo i do kontra-efekta, jer se javnost u Srbiji nepovratno podelila oko saradnje sa Tribunalom. Jasno je da Haški tribunal neće zatvoriti svoja vrata sve dok se Mladić i Goran Hadžić ne nađu u Hagu.

Koliko je promenjena politička klima u Srbiji oko saradnje sa Tribunalom najbolje pokazuje Ljajićeva odluka da podnese ostavku na mesto koordinatora, ukoliko se Mladić ne nađe u Hagu do kraja godine. To je i jedan od argumenata da se jako ozbiljno radi na pronalaženju begunaca. Ipak, nekako se čini da je Mladić uvek za korak ispred ili da bar ima informaciju više.