Posle nedeljnih izbora na Kosovu trebalo bi da se razreše bar dve nedoumice – ko će sve formirati vlast i u kolikoj meri su nepravilnosti uticale na rezultate. Ukoliko se ispostavi da su manipulacije u dreničkom kraju, opštinama Srbica i Glogovac, prevazišle čak i zapadnu toleranciju prema lokalnim „specifičnostima“, ali i ako Izborna komisija usvoji prigovore Jedinstvene srpske liste na glasanje u Gračanici i Štrpcu, ponoviće se izbori na više biračkih mesta, što bi moglo da odloži pregovore o novoj vladi, pa samim tim i ono za šta je administracija visoke predstavnice EU Ketrin Ešton najviše zainteresovana, a to je početak razgovora Prištine i Beograda.
Mada, ponovilo se ili ne glasanje na nekim biračkim mestima, prednost DPK Hašima Tačija od desetak odsto u odnosu na DSK Ise Mustafe svakako se neće znatnije istopiti. Kao što je i 12.500 srpskih glasova za SLS Slobodana Petrovića prevelika razlika u odnosu na 5.000 za JSL Rade Trajković. „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija verovatno će ostati treća politička snaga, ispred partija Ramuša Haradinaja i Bedžeta Pacolija. Pomenutih sedam opcija dobiće mandate u Skupštini Kosova, uz nekoliko manjinskih lista s garantovanim mestima.
Više od 12 odsto glasova za Kurtijev trockističko-velikoalbanski, a do juče i ulični pokret, posebno zanimljivo deluje uz činjenicu da je novoformirana liberalna stranka Novi dah završila ispod cenzusa. Šta to govori o raspoloženju kosovskih birača, svakako je tema vredna pažnje. Kada govorimo o Srbima, ovi izbori, prvi raspisani u skladu sa Ustavom Republike Kosovo, potvrdili su dobro znane podele. Velika većina u opštinama na severu ih je bojkotovala, dok su Srbi južno od Ibra izašli na birališta u meri u kojoj su to učinili albanski glasači. Samostalna liberalna stranka, posle tri godine učešća u kosovskim institucijama, profilisala se u legitimnog političkog predstavnika znatnog dela srpske zajednice. Jedinstvena lista će verovatno osvojiti dva-tri od deset mandata rezervisanih za Srbe. Zagovornici bojkota potvrdili su da i tvrđe politike imaju verne sledbenike, procentualno to je oko polovina Srba sa celog Kosova.
Šta god ispalo na kraju, formirala vlast koalicija Tačija, Pacolija i manjina ili DSK s konglomeratom „svi samo ne DPK i Kurti“ – s tim da je prva opcija izvesnija, a za Brisel poželjnija jer garantuje stabilniju vladu – za kosovske Srbe, Beograd i Srbiju je svejedno. Srbi južno od Ibra će se sve više integrisati u društvo, oni sa severa će tražiti najmanje autonomiju, a pregovori o „životnim pitanjima“ počeće tokom zime 2011. godine. Do tada, većina beogradskih medija seiriće nad kosovskim izbornim mahinacijama. Kao da smo zaboravili kako je to bilo na Kosovu dok je vladao Milošević. Albanci nisu. I neće.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
