Podatak da je lista firmi sa blokiranim računima iz meseca u mesec sve duža, da je broj davno premašio 60.000 a da se samo u ovoj godini tom „establišmentu“ pridružilo još oko 6.000 preduzeća, valjalo bi dopuniti činjenicom da je više od polovine novoblokiranih, u probleme sa likvidnošću dospelo jer im država, odnosno javna preduzeća, nisu platili za naručene i odrađene poslove.

Težina državnog duga prema privredi brižljivo je čuvana tajna, a samo procene da se taj iznos kreće oko milijardu evra, dovoljan su razlog za uzbunu. Naime, to je gotovo polovina od ukupnog međusobnog dugovanja firmi sa spiska nelikvidnih. Zbog toga, pomalo licemerno deluju čak i mere koje je vlada utvrdila za prevladavanje posledica ekonomske krize, jer među njima ima dosta onih koje bi trebalo da poboljšaju likvidnost firmi, i kojima se banke podstiču da pod povoljnijim uslovima kreditiraju domaću privredu. Takođe, prilično neprincipijelno izgleda i pretnja države velikim trgovinskim lancima koji su rokove plaćanja svojim dobavljačima u jednom trenutku produžili i na 180 dana, a tome bi trebalo dodati i aktuelne štrajkove zaposlenih u firmama koje nisu isplaćivale zarade niti doprinose svojim radnicima čak i po nekoliko godina. Točak finansijske nediscipline zavrtela su javna preduzeća, čiji su dugovi stari po tri do četiri godine, a obično su nastajali u vreme izbornih kampanja, kada su aktuelni ministri, u nastojanju da zadrže svoje pozicije, obećavali biračima sve što im je padalo na pamet, javna preduzeća iz njihovih resora su poslove naručivala, a računi još čekaju na naplatu. Istine radi, jedan deo obaveza, bar prema putarima, ova vlada je uspela da izmiri, za značajniji deo, posebno kada su u pitanju poslovi iz gromoglasno najavljivanog Nacionalnog investicionog plana, još se čekaju povoljni krediti. Ali, manir neplaćanja svega što je moguće odložiti već je zavladao, a tome obilato doprinose i sudovi, preko kojih je potraživanje moguće naplatiti samo ako imate mogućnost da čekate narednih nekoliko godina. Da li, u takvim uslovima treba da čudi to što strani investitori zaobilaze Srbiju kao poslovnu destinaciju i što smo po konkurentnosti, i pored svih pogodnosti koje vlada nudi za grinfild ulaganja, od 133 rangirane zemlje, ove godine zauzeli deprimirujuće 93. mesto.