Običaju samohvalisanja predstavnika javnog interesa, očigledno, nije odoleo ni ministar Čiplić. U redu: možda on i ima neke argumente za tako optimističnu tvrdnju, ali u opisu njegovog posla nije da zataškava slučajeve kršenja ljudskih prava, već upravo suprotno – da i povodom malog problema pokrene veliku priču. Budući da je reč o ugroženosti onih koji zbog epiteta „manjinski“ trpe teror „većine“, ministrova ocena je, u najmanju ruku, neosetljiva.

S obzirom na bogatu istoriju kršenja ljudskih i manjinskih prava, i svih nedaća koje su građani Srbije pretrpeli zbog osionosti predstavnika vlasti prema manjinama, od ministra za manjine se više očekuje da upozori i utiče na vrh države kako se ti katastrofalni trenuci iz prošlosti ne bi ponovili, a ne da u ime države pobija primedbe koje stižu iz manjinskih redova. A pre ministrove tvrdnje, upravo je iz manjinskih redova stigla jedna primedba.

„Vlasti u Srbiji se odnose prema Sandžaku isto kao Milošević prema Kosovu. Samo ima manje pendreka i batinanja, ali su prava Bošnjaka ugrožena kao što su bila prava Albanaca. Tražite informacije o strukturi zaposlenih u poreskoj upravi, policiji, zdravstvu u poslednjih godinu dana u Novom Pazaru. Kada ne mogu više da nađu Srbina u Pazaru za neko radno mesto, onda ga dovlače iz Raške“, izjavio je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.

Umesto da mudrim razumevanjem suštine problema pokuša da ublaži revolt pripadnika islamske zajednice, koliko god smatrao da je reč o preterivanju, ministar za manjinska prava postaje branitelj interesa većine i optužuje glavnog muftiju da takvim izjavama pokušava da skupi političke poene.

A, šta kažu brojevi o realnom položaju manjinaca? Primer Tutina može biti ilustrativan za ovaj slučaj jer u njemu živi skoro 98 odsto Bošnjaka. U policijskim službama u toj opštini, Bošnjaci čine jedva 50 odsto u priču. Ukupnog broja zaposlenih. U Novom Pazaru Bošnjaka ima više od 80 odsto, a odnos u policiji je 70 prema 30 procenata, u korist pripadnika srpske nacionalnosti. Čak i da prihvatimo da iza ovih i sličnih brojki ne stoji svesni diskriminatorski stav države prema manjincima, ministar za manjinska prava bi trebalo više da radi na njihovoj izmeni u korist manjinaca nego da oštro reaguje na izjave nezadovoljstva iz manjinskih redova.