MMFovanje

 To se i dogodilo. Sve što su najavljivali ministri da će ponuditi, sve je prihvaćeno. Čak i traljavo objašnjenje kako će se od 2011. usklađivati penzije kao da se Jegera nije ticalo.

Međutim. Aranžman traje do aprila 2011. Za Vladu Srbije to je futur drugi. Ako se u međuvremenu raspadne i umesto nje dođe neka još socijalno odgovornija (a sve ukazuje da će tako da bude), brzo bi mogle da se izjalove sve reforme koje su obećane. U tom slučaju, gospodin Jeger mogao bi da bude znatno suroviji. A bez reformi se ne može. Izdaci za penzije iz godine u godinu će rasti, pogotovo ako u vladi i dalje bude raznih Krkobabića. Ti izdaci su kao korov koji sve davi oko sebe. Uspostavljanje održivijeg sistema je pod moranjem. Već početkom godine plan reformi u toj oblasti biće pred vladom. Odmah potom, u februaru ponovo stižu Jeger i njegova misija. Ako mu ne ponudimo nešto što valja (a šuškalo se da mu je tokom pregovora najstariji vicepremijer objašnjavao kako je taj posao urađen u vreme Francuske buržoaske revolucije što je ovog zaprepastilo), priča sa MMF-om mogla bi iz korena da se preokrene.

Ova vlada Jegeru duguje puno. Odobrio je velike deficite budžeta i uzimanje gomile kredita kako bi mogli da se grade putevi, mostovi, avioni, kamioni… Dao im je priliku za ono što im treba – promociju, promociju, promociju. Zauzvrat, prihvatio je maglu, na reč. Biće tamo neka otpuštanja, biće tamo neke reforme. A zapravo se čeka oporavak od krize, kada više neće biti važno šta kaže MMF. Rumuni su jednom raskinuli aranžman pre kraja, zašto ne bismo i mi. Da li će Jeger dozvoliti da bude prevaren, to je njegov problem, ali naš je problem hoćemo li i mi to dozvoliti. Ministri su obećali, po ko zna koji put.