Danas, godinu dana posle, statut i zakon o prenosu nadležnosti još nisu na dnevnom redu republičkog parlamenta, a o rokovima za usvajanje više se niko ne usuđuje precizno da govori, što zbog lošeg iskustva s dosadašnjim obećanjima, što zbog opšteg uverenja da kalendar događaja, kako u parlamentu, tako i u državi, zavisi od volje jednog čoveka.

Usvajanjem dokumenata ključnih za autonomiju Vojvodine usklađenu sa Ustavom iz 2006. manipulisalo se previše čak i za srpsku političku praksu. Krajem januara ove godine predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović najavila je da je „pitanje dana“ kada će se statut naći pred poslanicima i da treba samo sačekati da Vladina komisija dovrši posao oko usaglašavanja pratećeg zakona. Dva meseca kasnije članica te komisije i ministarka za NIP obelodanila je – zakon o prenosu nadležnosti je završen i upućen je ministarstvima na konačno usaglašavanje. Usledile su najave da će se o svemu raspravljati tokom prolećnjeg zasedanja Narodne skupštine, pa onda početkom leta, da bi naposletku stigla najava da se sve odlaže za novembar. Možda. Sve zavisi od toga kako Vlada Srbije odluči, odnosno kako će se članice vladajuće koalicije dogovoriti.

Čak i ako se ministri dogovore i predlozi dva dokumenta dođu pred poslanike, nije izvesno da će imati potrebnu većinu za izglasavanje. Stavovi unutar DS-a nisu jasni, kao i među socijalistima, a pitanje je kako će vojvođanske stranke reagovati na konačan tekst predloga statuta i zakona, što zavisi od toga koliko će Vlada odstupiti od onoga što je usvajala pokrajinska vlast.

Politička elita Srbije još uvek se nije opredelila o tome kakvu državu želi da izgradi. Nije se opredelila da li je za koncept koji podrazumeva da je centralizovana Srbija jedino jaka, da li će najavljena regionalizacija biti razlog za dodatno usporavanje Vojvodine, odnosno da li postoji svest da autonomija ima svoju tradiciju i čvrsto uporište u volji građana. U centralnoj vlasti očigledno nema dovoljno političke volje za istinsku decentralizaciju, koje ne može biti bez uvažavanja vojvođanske autonomije. Samim tim, nema ni volje da se izgradi istinski evropska Srbija.