Zamislite da se sutra u medijima pojavi sledeća vest: „Policijski komandant naredio streljanje zatvorenika“.
„Visoko pozicionirani funkcioner policije je, po nalogu državnog vrha, naredio streljanje trojice zatvorenika srpske nacionalnost koji su uhapšeni zbog nelegalnog prelaska državne granice“, mogao bi da glasi ovaj hipotetički tekst.
Koja bi bila reakcija javnosti? Da li bi opozicija organizovala proteste, zahtevajući ostavke državnog vrha i momentalno pokretanje istrage? Kako bi se postavilo civilni sektor, a kako međunarodna zajednica? Nadajmo se da odgovore na ova pitanja nikada nećemo morati da saznamo.
Sada uzmite istu tu vest i umesto reči „srpske“ stavite reč „albanske“. Taj scenario, nažalost, ne moramo da zamišljamo. Nešto veoma slično se desilo u julu 1999. godine, kada su u Petrovom selu u bazi Antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije ubijeni Ili (25), Agron (23) i Mehmet (21) Bitići.
I da stvar bude jasna, u julu 99. rat je bio okončan, parafi na Kumanovskom sporazumu su se već odavno osušili. To što su u tom trenutku na Kosovu pripadnici OVK-a vršili nasilje nad Srbima, nije nikakav izgovor. Nije ni to što su braća Bitići bili pripadnici tog istog OVK-a. Ukoliko je ustanovljeno da su počinili neki ratni zločin, trebalo im je suditi. Umesto toga, policija ih je, osnovano se sumnja, streljala zbog toga što su albanske nacionalnosti.
Međutim, braća Bitići su istovremeno bili i američki državljani i to je zapravo jedini razlog zbog kojeg devetnaest godina kasnije pričamo o ovom slučaju. Tragično je veliki broj ljudi koji su završili na isti način, a o čijim sudbinama se ne govori, jer nema supersile koja bi insistirala na kažnjavanju počinilaca.
Već godinama ovo ubistvo, rečeno sterilnim diplomatskim jezikom, „opterećuje odnose“ Srbije i SAD. Najnovija odluka američke administracije je da se Goranu Radosavljeviću Guriju, bivšem komandantu MUP-a, sadašnjem članu Srpske napredne stranke i osobom čije se ime najčešće pominje u kontekstu ovog zločina, zabrani ulazak u SAD. Sankcije, ukoliko izostane delotvorna istraga ubistva, verovatno će biti oštrije i opštije, ali nije u tome poenta. Poenta je da društvu u kojem ubistvo ljudi zbog toga što su „pogrešne“ nacionalnosti prolazi nekažnjeno nije potrebna nikakva kazna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
