Nervoza demokrata

Spekulacije, koje za sada samo to i jesu, da bi eventualni vanredni parlamentarni izbori odgovarali DS na proleće naredne godine s obzirom na to da bi birači bili, između ostalog, osokoljeni i ukidanjem viza koje će stupiti na snagu u januaru, izjavama poput ove Cvetkovićeve, dobijaju na snazi. Da li bi premijer, sam od sebe, pominjao DS i „koaliciju okupljenu oko nje“? Teško, to do sada nije bio njegov manir. Zašto nije, ako mu je bilo do navođenja partija koje čine Vladu, pomenuo i SPS čiji je lider Dačić na čelu MUP – resora sa ubedljivo najviše obaveza u procesu vizne liberalizacije? Zbog čega prvi čovek Vlade, koji se do skora klonio političarima tako svojstvenog hvaljenja zaslugama i „zaslugama“, sada menja taktiku?

Možda su razlog za sada samo nezvanične informacije da prema istraživanjima javnog mnjenja SNS duet Nikolić-Vučić stiže i za procenat-dva prestiže DS. Kao i ocene stručnjaka, nimalo bliskih „nacionalnoj“ opoziciji, da bi naprednjaci do kraja godine mogli tu razliku u svoju korist da pojačaju. Ovakva dinamika u raspoloženju biračkog tela posle godinu dana jedne vlade nije ništa neobično. Ali, vremena su krize, socijalne tenzije sve veće, koalicija na vlasti nedovoljno stabilna, a i činjenica da DS vodi Srbiju tek godinu dana nije baš potpuna. Naime, iz svesti građana nije izbrisano – naprotiv – da su demokrate na čelu Vlade bile od 2001. do 2004, da su učestvovali i u drugom kabinetu Vojislava Koštunice, a da je Boris Tadić predsednik Srbije već šestu godinu (od juna 2004). Tadić i Koštunica dva su igrača na kojima je, prema mišljenju građana, najveća odgovornost za sve dobro i loše u ovoj zemlji. Međutim, lider DSS danas je na marginama moći, dok su DS i njen predsednik na vrhuncu vlasti. Sve strele sada su uperene u njih.

Učestali naslovi u jednom tabloidu da je Boris Tadić „najzaslužniji za ukidanje viza“, kao i pomenuto saopštenje Mirka Cvetkovića, ukazuju i na korišćenje „belog šengena“ u stranačke svrhe i na izvesnu nervozu, nesigurnost u DS u održivost njene sadašnje pozicije. U tome im sasvim sigurno neće pomoći već otvoreni sukob vojvođanskog odbora stranke sa centralom u Beogradu zbog Predloga statuta. Najgore u svemu je što su iskušenja demokrata u izvesnoj meri i iskušenja za celu Srbiju. Jer, ko nam je alternativa?