I pad dinara zabeležen poslednjih dana odmah je privukao pažnju, jer je nešto intenzivniji nego što je to uobičajeno za decembar, pa je Narodna banka Srbije, prvi put od februara ove godine, bila prinuđena da okrnji devizne rezerve i na tržištu interveniše sa oko 40 miliona evra ne bi li smanjila ubrzani pad domaće valute.

Zvanično objašnjenje je da variranjem kurs tržišno reaguje na odnos ponude i potražnje, da je poslednjih dana to posledica uvećane kupovine deviza zbog vizne liberalizacije, kao i da se krajem godine očekuje pad evropske valute, jer na Božićne praznike stižu kolone gastarbajtera koji u opticaj puštaju i velike količine evra. Međutim, za privrednike je takvo tumačenje od male pomoći, a javnost, po pravilu, retko veruje zvaničnom stavu i čvrsto je ubeđena, ponekad i sa dosta osnova, da je svaka promena kursa posledica špekulacija. Po pravilu, kada vrednost deviza pada, proziva se uvoznički lobi, koji je tada u prilici da veću količinu robe u inostranstvu pazari za manje dinara, što se nikada nije odrazilo i na cene u domaćim trgovinama. S druge strane, kada kurs raste, obično su oči uprte u banke za koje se sumnja da pred kraj godine popravljaju svoje bilanse tako što prikupljaju više dinara za prispele kreditne anuitete indeksirane u stranoj valuti. Ni za jednu od tih tvrdnji ne mogu se prikupiti dokazi, prozvani redovno demantuju glasine, ali je srpsku javnost ipak teško ubediti da je krivac običan mehanizam tržišta, a ne neka naša ujdurma.