Patriotizam nije estetska kategorija, pa se nijedno delo, poput filma, koje pretenduje da bude umetničko, ne može sa te kategorije prosuđivati. To je, na primer, na stranama Danasa danima pokušavao da istoriografu Radošu Ljušiću (po)kaže pisac Svetislav Basara, a u vezi sa svojom knjigom „Početak bune protiv dahija“ koja se, takođe sledstveno umetničkim a ne kriterijumima tačnosti, bavi istorijom.
Film „Montevideo, bog te video“, sa druge strane, gotovo faktografski prati istorijske činjenice u vezi sa učešćem reprezentacije Jugoslavije (sastavljene, sticajem istorijskih okolnosti, zapravo samo od reprezentativaca Srbije) na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju, na kome je ona postigla veliki uspeh i osvojila treće mesto. Dakle, istorijska zbivanja pružila su odličnu mogućnost reditelju filma Draganu Bjelogrliću da, kako je rekao, „odsanja san“ i da sliku jedne lepše, uspešnije i plemenitije Srbije.
Doduše, priznao je da je za tu sliku neminovno bilo vratiti se u prošlost. Dobili smo tako jednu romantizovanu istoriju pomenutih zbivanja kao sa stare, patinirane, crno-bele fotografije, nostalgičnu i – nesumnjivo preplavljenu osećanjem ljubavi prema sopstvenoj naciji. Ovih se dana, međutim, u vezi sa ovim filmom paradoksalno preispituje upravo količina patriotizma u njemu i izvan njega, a kao posledica mnogo ozbiljnijeg događaja koji iznova na ispit stavlja ovu današnju Srbiju, daleko od slike iz Bjelogrlićevog filma. Nesmotrenost (?) najpre jednog glumca, a potom i nepažljiva izjava samog Bjelogrlića u vezi sa tim događajem, uskomešala je javnost u Srbiji i još više onu u Bosni, tačnije, Republici Srpskoj. Sa Pala je stigla i lekcija iz domoljublja, pa je tamo projekcija filma otkazana jednako „iz moralnih“, kao i „iz bezbednosnih“ razloga.
Pre neki dan, prilikom predstavljanja programa učešća Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu, dogodilo se nešto slično. Mediji iz RS postavili su pitanje „podobnosti“ pisaca koji će predstavljati Srbe na ovoj književnoj manifestaciji, a upitan je ponovo bio – njihov patriotizam. Narečeni mediji su, naime, bili zabrinuti što će, kako su rekli, rat i njegove posledice izabrani pisci predstaviti samo sa jedne strane, koju nemačka publika želi da čuje. Nije precizirano koja je to strana, ali se može naslutiti, kao u jednom nedavnom objašnjenju, sa mnogo ozbiljnijeg mesta, povodom pomenutih događaja čija je kolateralna šteta „Montevideo“, da je to ona strana koja Srbe u Bosni predstavlja isključivo kao zločince, a sve ostale kao žrtve. I Jovan Divjak je Srbin, ali takav koji je branio i sve ostale. To valjda nije patriotski.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
