Pobeda tajkuna

Ni restitucijom neće biti svi zadovoljni. Posebno pravi vlasnici oduzete imovine kojima bi, zdravorazumski, taj proces trebalo da bude od koristi. Država je u zaštitu uzela korisnike zemljišta i vlasnike objekata na njima, a ne one čiji su preci tu zemlju platili ili neke od tih objekata i podigli. Pod parolom zaštite države od bankrota, pravi vlasnici će dobiti novčano obeštećenje, naravno ne u realnoj vrednosti, i time će biti ispravljena decenijska nepravda. Malo sutra. Ako je nečiji deda podigao zgradu u Knez Mihailovoj ulici, mora ta zgrada da mu se vrati takva kakva je. Bez toga nema pravde. Naturalna restitucija jedina je pravedna. A posle neka vlasnik zemljišta rešava odnose sa vlasnicima stanova u zgradi na toj zemlji. Gde god je država posredovala u rešavanju, niko se nije usrećio, pa neće ni ovde. U Mreži za restituciju tvrde da je naturalnu restituciju moguće sprovesti jer se 97 odsto zahteva za povraćaj imovine odnosi upravo na zemljište, pa nema prepreka da bude vraćeno „u komadu“.

Ovako, oni koji su se bespravno, odnosno pod parolom socijalističkih reformi, uselili u tuđe vile, sada su ispali pametni, a svi ostali glupi. Šta reći i za „biznismene“ koji su kupovali, recimo, fabrike samo zbog lokacija na kojima se nalaze. Oni su ispali još pametniji. Država im Zakonom o izgradnji legalizuje plan za masnu zaradu, a na sebe preuzima gomilu otpuštenih radnika i činjenicu da je privreda uskraćena za još neki proizvodni pogon. Šta u takvim slučajevima da kažu eventualni vlasnici zemljišta na kojem je to preduzeće izgrađeno. Zašto oni neće zaraditi na prodaji te atraktivne lokacije, a hoće tajkuni? Ne, oni će dobiti obeštećenje. I čemu onda pisanje zakona o restituciji kada je Zakon o izgradnji već unapred kanalisao nade vlasnika. To će po svemu sudeći biti potvrda „napismeno“ da pravde nema. Ili je pravda vlast, na kojoj se mora ostati, uz poštovanje i tuđih (čitaj tajkunskih) interesa.