Povećanje penzija bilo je samo dolivanje ulja na vatru koju usled smanjene ekonomske aktivnosti nisu izbegle i druge zemlje. Potpuno nepromišljen potez, čak sulud. Vlada ne može sebi da pripisuje ni zasluge za stabilizaciju kursa jer je slabo reagovala prošle godine kada je taj kurs vrtoglavo radio protiv interesa građana. Kako je Hrvatska svoje građane uspešno zaštitila? Jesu li to naša vlada i NBS ipak malo zažmurile bankama i „pustile“ kurs?

Sve posle toga je gašenje požara i sklapanje aranžmana sa MMF-om nije veliki uspeh Vlade već nešto što je moralo da se uradi. Sada se pod prinudom smanjuju i preterani državni rashodi. Ali nedovoljno brzo i snažno. I dalje je mnogo partijskih i rođačkih administrativaca po opštinama. I dalje javna preduzeća troše previše novca na pogrešne stvari. Zar jedno takvo preduzeće koje bi trebalo da prebaci dobit u budžet za dobrobit svih nas, u vreme krize ima novca i da sponzoriše fudbalski klub? Vlada nam duguje temeljno objašnjenje zašto u većini zemalja inflacija pada, samo kod nas ne. Zar smo zbog ostanka na vlasti putem povećanja penzija primorani da plaćamo najskuplji benzin u regionu, a preko toga i veće cene drugih proizvoda? Na kraju, borba za jačanje privredne aktivnosti svela se na subvencionisane kredite za likvidnost. Međutim, to su krediti za očuvanje preduzeća koja rade jer samo ona ispunjavaju uslove da ih uzmu. Oni koje je kriza oterala u zonu nelikvidnosti od toga nemaju ništa pa je jasno zašto se njihov broj ne smanjuje. Nezaposlenost i dalje raste.

Vlada je očigledno tek pred povlačenjem pozitivnih poteza. Sada mora da ih povuče i to je jedina prednost krize. Moraće da smanji javnu potrošnju, moraće da ukine sve moguće prepreke ulasku investicija, moraće da se obračuna s monopolima. Ili u sledećem mandatu isti ljudi neće biti na vlasti. Asfaltiranje 20 po 20 kilometara puta (koji je odavno trebalo da bude završen) neće puno pomoći.