Svake od prethodne dve godine država Srbija je ostvarivala višak u budžetu od nešto preko 400 miliona evra i vlasti nisu štedele na samopohvalama zbog toga podsećajući na deficite čuvene „prošle“ vlasti.
Nekolicina ekonomista je ukazala da država ne bi trebalo da pravi suficite, jer to znači da se iz privrede izvlači više poreza nego što je potrebno, da zbog toga kompanije imaju maje novca za investicije i da to negativno utiče na privredni rast koji je ubedljivo najvažniji prioritet ekonomske politike.
Zbog ovoga su pristalice režima i tzv. botovi žestoko napadali i ismevali na društvenim mrežama i u medijima i ekonomiste, ali i list Danas koji je takve tekstove objavljivao. Evo treća je godina kako država pravi suficit od oko 400 miliona evra i država je najavila rebalans budžeta uz poruku da će sav višak novca vratiti građanima. I zaista će tako biti i to nije dobra vest za našu ekonomiju. Jedan deo novca biće dat za plate u javnom sektoru i penzije (oko 100 miliona evra), za pomoć dužnicima u švajcarskim francima (oko 75 miliona evra).
Drugi deo novca biće odvojen za investicije, gde je oko 85 miliona evra u stvari nabavka opreme i oružja za vojsku i policiju, što minimalno ili nikako ne utiče na budući privredni rast, da bi na kraju stigli do investicija u infrastrukturu od 110 miliona evra za izgradnju Moravskog koridora. Tu je i šezdesetak miliona za kamate na prevremeno otplaćene kredite, što je pozitivna stvar s obzirom da je smanjen javni dug po tom osnovu.
Dakle, najveći deo tog viška para koje je država prikupila od građana i privrede, oko 260 miliona evra u naredna tri meseca biće potrošen da se odobrovolje zaposleni u javnom sektoru, penzioneri i zaposleni u sektoru bezbednosti.
Više od dvostruko manje daje se za investicije koje bi trebalo da doprinesu privrednom rastu (ovde je potpuno neizvesno da će taj novac biti potrošen za tri meseca s obzirom da se bliži kraj građevinske sezone, a radovi na tom koridoru nisu ni počeli).
Ako u jednačinu ubacimo to da sledeće godine idu parlamentarni i lokalni izbori, jasno je da će privredni rast morati da sačeka, a na čekanju je još od 2008. godine kada je poslednji put ostvarena stopa rasta veća od pet odsto.
Izgleda da kao i toliko mnogo puta pre u situaciji kada smo u prilici da nešto uradimo da se izdignemo sa začelja Evrope po ekonomskoj snazi i standardu vlasti se odlučuju da rade za jačanje sebe u siromašnoj Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
