Poruka u boci

Kako je navedeno, UO RTS osetio je „potrebu da se odredi prema društvenoj i političkoj ulozi“ te kuće tokom devedesetih godina i konstatovao da je program tadašnje Radio-televizije Beograd i RTS bio „gotovo neprestano i grubo zloupotrebljavan u svrhu diskreditovanja političke opozicije i njenih vodećih ličnosti, kao deo propagande tadašnjeg nedemokratskog režima“.

Da postoji osnov za ovakvo izvinjenje, govori i činjenica da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) podnelo 2009. Tužilaštvu za ratne zločine prijavu protiv N.N. lica, odgovornih osoba i novinara u više medija „zbog nesporne uloge u propagandi“. Prijava je podneta protiv odgovornih u RTV Beograd, RTV Novi Sad, dnevnim listovima Politika i Večernje novosti. U Tužilaštvu je prošle godine napomenuto da je Srbija prva država u regionu koja je pokrenula ispitivanje u vezi s „ratnim huškanjem“ u medijima.

Smatra se da je RTS tokom devedesetih godina, ko se seća, „hranio“ patriotizam u Srbiji poluistinama i lažima. Nešto je prikrivano, mnogo toga iskrivljavano, a sve s ciljem da se narodu ukaže na to da je Srbija jedina koja je nedužna, ali i žrtva, u ratovima „u kojima nije učestvovala“ na prostoru Jugoslavije. Sve se vodilo iz „humanih“ razloga, moglo se zaključiti, pa je samim tim bila neophodna i opšta podrška naroda. Makar i moralna.

Ranija istraživanja pokazala su da 55 odsto ispitanika smatra da su mediji devedesetih neobjektivno informisali građane, od čega je 32 odsto verovalo da su raspirivali mržnju i rat. Neko je, dakle, državnim medijima, koji su bili i jedini izvor informacija, bezrezervno verovao, neko i nije, ali tada se možda to nije smelo priznati. Neki koji su i verovali u objektivnost medija u to vreme, možda su tek kasnije shvatili koliko su na svojim malim ekranima gledali realne slike i slušali tačna objašnjenja ratnih događaja.

RTS danas je javni servis građana Srbije, „evropske Srbije“, pa je u skladu s „raspoloženjem“ građana bilo i očekivano da se izvini za izveštavanje tokom devedesetih. Aktuelni UO ove kuće izabran je tek nedavno i sada se izvinjava „unazad“ za propagandu u službi Miloševićevog režima, iako tada nisu imali veze s radom RTS. Ipak, oni koji su naneli najviše zla, prvenstveno novinarskoj profesiji u to vreme, ostali su čvrsti u svojim stavovima i verovatno bi, da imaju priliku, ponovo radili isto. Jasno je da se pravi ljudi nisu izvinili, a pitanje je i da li je ovo izvinjenje zakasnilo skoro 20 godina.