Ako se pažljivo analizira situacija u kojoj se Petrohemija nalazi u poslednjih desetak godina, nameće se logičan zaključak da je za katastrofalan položaj kompanije glavni krivac njen vlasnik, država Srbija. Iako oštećenja naneta Petrohemiji za vreme NATO bombardovanja nisu bila mala i znatno su uticala na smanjenje obima proizvodnje, vlasti u Srbiji gotovo ništa nisu učinile na revitalizaciji i modernizaciji izraubovanih postrojenja. Tolerisani su dugovi prema dobavljačima što je uzrokovalo gubitke u poslovanju koje ne može da amortizuje ni respektabilan izvoz koji ostvaruje Petrohemija. Kada je Evropska banka za obnovu i razvoj nudila kredit za izgradnju fabrike polipropilena koji bi proizvode Petrohemije učinio tri do četiri puta skupljim na tržištu nego što je to slučaj sada, Vlada Srbije je bez zvaničnog objašnjenja, koje bi bilo potkrepljeno argumentima, odbila da donese odluku o realizaciji tog projekta. Struka sa druge strane tvrdi da bi izgradnja fabrike polipropilena omogućila Petrohemiji da izađe na „zelenu granu“ a Vlada Srbije bi mogla bar delimično da popuni ispražnjenu državnu kasu. Međutim, očito je da se Vlada Srbije u slučaju Petrohemije ponaša na isti način kao i prema drugim državnim i javnim preduzećima. To znači da se uopšte ne razmišlja o investicionim projektima, revitalizaciji i modernizaciji kako bi se obezbedilo uspešnije poslovanje, već su takva preduzeća bukvalno prepuštena sama sebi. Ekonomska strategija Vlade svodi se na logiku da će investicije obezbediti strateški partneri nakon privatizacije državnih kompanija. Međutim, vlast u Srbiji nikako da shvati da je potrebno ulagati i u preduzeća koja namerava da proda. Ovog puta, od odgovornosti za nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi kompanija snose i sindikati. U vreme kada su se u Pančevu pojavljivali potencijalni kupci iz Izraela i Saudijske Arabije, sindikalci su tvrdoglavo odbijali bilo kakvu mogućnost strateškog partnerstva nadajući se da će Petrohemija završiti u sastavu Naftne industrije Srbije čime će steći pravo na besplatne deonice.