Sa sadašnje pozicije i vremenske distance lako je davati takve ocene. Pogotovo ako se razlog loše procene svede na operativni nivo, odnosno odgovornost prebacuje na policajce i pripadnike tajnih službi. To je priča šta bi bilo kad bi bilo. Teorijski, hapšenje jataka moglo je da dovede i do dobrovoljne predaje Mladića. Dugo se pričalo da su upravo tada i vođeni intenzivni pregovori sa ratnim komandantom bosanskih Srba, a neki su čak Mladića već videli u helikopteru za Hag.

Iskreno, odluke u Srbiji, pa i one o izručenju i saradnji s Tribunalom, donose se na političkom nivou. Podsetimo da je te 2006. godine premijer bio Vojislav Koštunica, predsednik Boris Tadić i da su svi oni tada lepo sarađivali kako bi doneli novi Ustav Srbije. Odluku da li će biti uhapšeni jataci ili ne nije doneo operativac već političar. I samo oni i snose odgovornost zato što Ratko Mladić još nije u Hagu. A posledice neizručenja i dalje trpe građani Srbije, jer je upravo Mladić glavna prepreka na putu ka EU. Očigledno i da Mladić ne bi bio uhapšen tada da su mu bili na tragu. Posledica bi bila pad tadašnje Koštuničine vlade, koja je imala prećutnu podršku demokrata, a to nikom u tom trenutku nije odgovaralo, jer se bilo veoma blizu usaglašavanju Ustava. Uostalom, hapšenje jataka je bio pravi medijski spektakl. Time je tadašnji politički vrh hteo da demonstrira da su spremni za potpunu saradnju sa Hagom. Ali bez Mladića.

Priča o jatacima podseća i na izjave predstavnika srpskog državnog vrha u raznim periodima, koji su tvrdili da Mladić nije u Srbiji. Čak su to i garantovali predstavnicima EU, Tribunala, SAD… Nakon nekoliko godina i rekonstrukcije Mladićevog kretanja, sve njihove priče su demantovane. Setimo se i prethodne vlade i koalicije narodnjaka i demokrata. I tada su svi tvrdili da postoji politička volja da se završi pitanje saradnje sa Tribunalom. Ipak, početkom ove godine iz izveštaja Serža Bramerca videlo se da je BIA, dok je na njenom čelu bio Rade Bulatović, propustila nekoliko prilika da uhapsi Mladića. Stiče se utisak da im je on uvek nadohvat ruke, ali da je zbog različitih političkih interesa ipak bio pola koraka ispred njih.