„Ja lično mislim da sam ubio stotinjak možda na frontu i ono što sam postreljao… Kada su uhapšeni, onda sam ja kao komandant obično, spočetka vršio to streljanje metkom, kako bih pokazao primer drugima, hrvatske ekstremiste. Nisam maltretirao, jer od toga se užasavam, da ja nešto tu sečem i tako to… Za to imaju posebni ljudi u mojim jedinicama koji to rade“… Tužilaštvo provera ove Vučinićeve navode u intervjuu nedeljniku „Špigl“, 1992. godine, kada je govorio kako je na ratištima u Bosni i Hrvatskoj i lično učestvovao u ubistvima. Audio snimak intervjua objavila je Renata Flota, novinarka koja je tada s njim razgovorala. Vučinić je demantovao autentičnost snimka, rekavši da, iako je dao više intervjua novinarki „Špigla“, „u takvom kontekstu nikada“. Pre nekoliko nedelja u listu „Slobodna Bosna“ objavljen je, takođe, taj intervju, gde je do detalja opisivao šta su njegovi „Srpski sokolovi“ radili na bosanskom i hrvatskom ratištu.

U kakvom je stanju srpsko pravosuđe manje govori broj usklađenih zakona sa standardima Evropske unije a više ovakvi primeri kao što je presuda Siniši Vučiniću. U više slučajeva pravosuđe je izbegavalo da utvrdi odgovornost onih koji su okrvavili ruke tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, čineći zločine nad sopstvenim i drugim narodima. Zastarevanje slučaja, blage ili nikada izračene kazne onima za koje postoje toliko evidentni dokazi da su krivi, koji idu do priznanja zločina, metode su ovdašnjih sudija, tužilaca i ostalih učesnika u zaštiti javnog interesa. Izvesno je da bez podrške svih izvršnih vlasti, od 2000. godine do danas, pravosuđe ne bi moglo niti smelo da se tako odnosi prema navedenim slučajevima. Budući da je prilikom formiranja svih vladajućih koalicija raspodela ministarstava, poput javnih preduzeća, vršena po stranačkom kriterijumu, izvesno je takođe da nema kontrole izvršne vlasti, te se ona može neometano mešati u sudsku.

Siniša Vučinić je čovek koji je na demonstracijama starih deviznih štediša obećavao da će, ako ih država ne isplati, „otimati bogate Jevreje i komuniste zarad otkupa“. Osnovao je i Zlatnu ruku čiji je cilj bio likvidacija Genšera, Klasa, Dola i drugih „srbomrzaca“. Sudija mu je na kraju suđenja zbog pretnji smrću Vasiću i Koraću rekao: „Pamet u glavu“.

Otac teniserke Jelene Dokić, koji je dobio kaznu od godinu i po zatvora zbog istovetnih pretnji smrću australijskoj ambasadorki, sada se pita zašto je Vučinić oslobođen, a on leži u zatvoru. Iz protesta, Dokić je stupio u štrajk glađu.