Preteška reč i test

Mada u DS tvrde da imaju većinu za izglasavanje ovog akta, u to mnogi sumnjaju. Ovdašnje stranke podelile su se oko termina „zločin“ i „genocid“. Ne bi se, ipak, moglo reći da je problem samo terminološki, već je pre reč o suštinskom neslaganju. JS „zbog srpskih žrtava“ neće da glasa za ovu deklaraciju, a opozicione LDP i SNS za koje se smatra da bi mogle da „uskoče“ imaju suprotne stavove. Prvi insistiraju na terminu genocid, kog u Predlogu nema, drugi ne žele da ga vide. Reč genocid „smeta“ i socijalistima. Vodeća DS smatra da je dovoljan termin zločin i da ovo pitanje „ne treba zloupotrebljavati u političke svrhe“.

Nisu u zavidnoj poziciji ni bošnjački poslanici Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića. Njihov veliki kritičar muftija Muamer Zukorlić jasno je poručio da Islamska zajednica neće prihvatiti deklaraciju bez pominjanja genocida što nesumnjivo podržava većina sandžačkih Bošnjaka, koji će 6. juna birati svoj nacionalni savet. Kako će na tim izborima proći stranke dva ministra ukoliko „otćute“ deklaraciju o Srebrenici? Verovatno ne baš dobro.

Skupštinska rasprava o Predlogu deklaracije o osudi zločina u Srebrenici verovatno će ličiti na neke prethodne pokušaje usvajanja sličnih akata. Predlagači će govoriti o pomirenju, civilizacijskom činu, skidanju tereta sa Srbije i njenih građana, pozivati druge narode da osude zločine nad Srbima… Sem toga, videće se i čuti: busanje u grudi junačke, negiranje genocida u Srebrenici, zaklinjanje u srpsko junaštvo i nabrajanje zločina nad Srbima… Čemu onda deklaracija? Da bi neko u EU pohvalio aktuelno rukovodstvo i predsednika Srbije? Šefica poslaničkog kluba ZES Nada Kolundžija, međutim, smatra da je deklaracija „veliki test, na kojem će politička elita pokazati da li je zrelija ili zaostaje u spremnosti da se suoči sa prošlošću i okrene budućnosti“.

Ljudski je i prirodno osuditi sve zločine, ali između Srebrenice i ostalih postoje bitne razlike. Srebrenica je zvanično, zbog broja žrtava i faktičkog uništenja cele muške populacije, priznata za najveći ratni zločin u Evropi od Drugog svetskog rata, a ono što se desilo po ulasku snaga generala Ratka Mladića definisano je kao genocid u Evropskom parlamentu i Međunarodnom sudu pravde. Tvrdnja dela srpskih političara da bi pominjanjem reči genocid u deklaraciji, Srbija i Srbi preuzeli kolektivnu krivicu neutemeljena je i plitka. Kolektivna krivica jednostavno niti je postojala niti postoji.