Puna usta Ustava

Ovo nije prvi put da neka nevladina organizacija ili politička partija traži izmenu Ustava. Najčešće je priča o potrebi da se promeni najviši zakonodavni akt iskorišćavana u političke svrhe da bi se pokazalo da vlast ne zna šta radi. Ni vlast nije bila ništa manje imuna na manipulacije Ustavom, obećavajući da će njegovo donošenje, od momenta usvajanja, doneti i bolji život. I tako od 2000. A boljeg života nigde.

Kao da se zaboravlja da srpski parlament donosi neustavne zakone samo da bi zadovoljio apetite u okviru vladajuće koalicije, a da glavu sa neustavnim zakonskim odredbama posle „lupaju“ građani, pravnici i sudije Ustavnog suda. Ustav je proevropski samo na papiru. To je i jedan od razloga što je Srbija među prvima po broju tužbi građana protiv sopstvene države pred Evropskim sudom za ljudska prava, upravo zbog kršenja nekog od Ustavom i zakonima zagarantovanih prava. Političarima je samo bitno reći da je potrebno menjati Ustav. Kao da će promena ovog akta da donese bolji život, veće plate, pravnu sigurnost…

Dovoljno je podsetiti se nedavnog istraživanja CeSida po kojem građani nemaju poverenja u institucije sistema, najradije bi se vratili u Titovo vreme i u vreme socijalizma, dok čak 23 odsto ispitanika misli da Srbijom vladaju kriminalci. Ostalo je još mnogo nerešenih problema – puna saradnja s Hagom, završetak reforme pravosuđa, ukidanje blanko ostavki poslanika, usvajanje zakona o restituciji, napredak u ekonomskim reformama. Zato su i zahtevi za promenu Ustava čisto demagoški, jer u Srbiji 2011. godine i dalje postoje ljudi bez dokumenata, adrese, postoje narodne kuhinje, stotine hiljada nezaposlenih, ljudi koji umiru od gladi, nemaju struje, vode…

Kome god šta ne odgovara urla na sav glas – menjaj Ustav. SNS će danas predati parlamentu više od 300.000 potpisa da se promeni Ustav da bi se omogućilo da broj narodnih poslanika bude prepolovljen sa 250 na 125. I G17 plus se zalagao za promenu Ustava kako bi se izvela regionalizacija.

U stabilnim državama ustav se menja jednom u 200 godina i to posle dugogodišnje stručne rasprave, mnogo promišljanja i diskusije. Partije u tome nemaju šta da traže, osim da ga usvoje, upravo zbog kredibiliteta stručnjaka koji u radu učestvuju. Kod nas su Ustav 2006. doneli političari. Na mišiće. I opet niko nije zadovoljan.