Referendumska Srbija

Cela priča oko raspisivanja referenduma jeste jedna politička igrarija lokalne opozicije. Još jedan primer da je konstruktivna opozicija retka pojava u Srbiji. Obara se sve što se oboriti može, makar bilo i kvalitetno. Istina je da se za Smederevo investitori baš i ne otimaju, kao ni za većinu manjih gradova u našoj zemlji. Propustiti investiciju od 250 miliona dolara i zapošljavanje 700 ljudi u današnjem svetu zvuči kao samoubistvo, i političko i ekonomsko. Da li kod te investicija ima i nekih „prljavih“ poteza, stvar je za nadležne.

Naravno, ekološki aspekt je najvažniji. Ako je verovati analizama, stručnjaci CIP-a tvrde da je rad rafinerije ekološki potpuno bezbedan, a prema najavama ona bi bila izgrađena sa potpuno novom tehnologijom prema zaštitnim standardima koje predviđaju zakoni Srbije i Evropske unije. Očigledno je to bilo dovoljno uverljivo za građane Smedereva. Ili se osećaju dovoljno prljavo i zagađeno da im jedna rafinerija više u životu ne bi mnogo šta promenila.

Politička većina u Smederevu sada će verovatno odobriti izgradnju rafinerije. Dobili su pun legitimitet za to. Međutim, za analizu je apatija stanovništva prema odlukama koje se direktno njih tiču. Imali su jedinstvenu priliku da se njihov glas jasno i glasno čuje. Nisu je iskoristili.

Ipak, iz ugla razvoja demokratije, opozicija je dala dobar doprinos. Insistiranje da se građani na referendumu izjasne o jednom lokalnom pitanju možda bi mogla da pokrene jednu, za promenu, pametnu tekovinu u Srbiji. Da se građani ubuduće zaista pitaju o nečemu. Zamislite svakog meseca po jedan referendum – da li, recimo, dizati ogromnu krstaču na ulazu u grad ili taj novac potrošiti na bolnicu ili školu. Nije da referendumi baš toliko koštaju. A korisni su. Jedino ostaje da građani budu pametni i ne dozvole da ih pozivima na bojkot instrumentalizuju političke partije koje su u većini slučajeva i ne vode stavovima onih koji su ih birali.