Rusija i Dan pobede

Prvo zato što je proboj Crvene armije do Berlina bio trijumf civilizacijskih razmera, presudan za oslobođenje čitavog sveta od nacističke pošasti. Kao takav je širi od bilo kakvih ideoloških okova. Pobedi Staljinove vojske Rusija i danas ima da zahvali za svoj status sile koji nije narušen bez obzira na razdoblje pada koje je počelo raspadom Sovjetskog Saveza i završilo se odlaskom Borisa Jeljcina. Rusija, naravno, kao naslednica SSSR-a nije supersila. Ali danas se nijedna država ne može pohvaliti takvim položajem.

Dan pobede je i podsećanje da su sovjetski komunisti bili glavni inspirator antifašističke borbe u svetu. Koliko god se trudili, brojali žrtve, merili stepen autoritarnosti političkih sistema, nemoguće je staviti znak jednakosti između komunizma i fašizma. Rusi možda to najbolje znaju. Daleko od toga da su gadljivi na komuniste, Zjuganovljeva partija godinama je među vodećim.

Deveti maj u Rusiji svakako ima prizvuk nostalgije za crvenom imperijom u kojoj se nije živelo naročito dobro, ali pitanje je kada se u Rusiji tako uopšte živelo i koliko je životni standard bitan na vrednosnoj lestvici Rusa.

Grandioznim proslavama Kremlj svake godine šalje poruku Zapadu da danas ne bi bio to što jeste da nije bilo Ruskog medveda koji je udavio Hitlera. To možda zvuči preterano, Zapad i pre svega SAD odigrali su značajnu ratnu ulogu, ali još je veće preterivanje svoditi Sovjete na mračnu silu čija je svrha bila samo da „pokori“ istočnoevropske zemlje i podigne gvozdenu zavesu.

Naravno, vojna parada je sačuvala i svoju osnovnu funkciju – da demonstrira vojnu moć. Medvedev je poručio da je „modernizacija i razvoj oružanih snaga ključni prioritet ruskog državnog vrha“. Predstavljene su interkontinentalne balističke rakete, oficiri svemirskih snaga i nove uniforme.

A da, umalo da zaboravimo: 9. maj bio je ove godine, kao i ranijih, i Dan Evrope.