Vlasti Srbije morale bi da razmisle gde je granica, ali ne ona prava, nego linija preko koje neće dozvoliti pritiske diplomata, što zapadnih što istočnih. Da znamo jesmo li na putu ka Evropskoj uniji pa je potrebno ispuniti sve njihove zahteve ili na putu ka Rusiji ili ostajemo negde između. Bilo je i ranije „ispada“ diplomata u srpskoj javnosti, ali poslednji u nizu, barem u ekonomiji, otišao je daleko.
Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin poručio nam je prekjuče da „postoji opasnost da ruski investitori izgube poverenje u ovdašnje tržište, s obzirom na to da se u Srbiji ne kupuju proizvodi preduzeća u koje je ušao ruski kapital“. Konuzin je naveo primer preduzeća Jastreb, koje proizvodi specijalne pumpe čije proizvode Elektroprivreda Srbije ne kupuje, već nabavlja slične iz Nemačke. On je podsetio da se pronose glasovi i da će Fijat u Kragujevcu izgraditi fabriku autobusa, što može da dovede u pitanje rusku investiciju u Ikarbus, a slična situacija je i sa preduzećem iz Majdanpeka, koje proizvodi bakarne cevi, prenele su agencije.
Šta je to Konuzin poručio? Da možda postoji cenovnik ruske pomoći? NIS za Kosovo, nešto drugo za pomoć budžetu? Da li ruski investitori očekuju da posle svakog ulaganja dobiju zaštitu na tržištu u vidu monopola, kao što je dobio NIS? EPS bi pumpe trebalo da nabavlja na tenderu, pa ako su nemačke kvalitetnije i jeftinije zašto ih ne bi kupio. Ako u toj nabavci postoji nešto nelegalno, onda je to trebalo reći. Takođe, da li bi Rusija trebalo da se pita da li će i koliko fabrika za proizvodnju autobusa biti otvoreno u Srbiji. Treba podsetiti da se ruske firme pre kupovine NIS-a nisu baš „pretrgle“ sa investicijama u Srbiji. Najveća je bila u Beopetrol (210 miliona evra), a i to je stiglo preko Holandije (zato prema podacima NBS ruskih investicija nema ni među prvih 20 u periodu od 2000. do 2007). Ako merimo prema visini ulaganja, kakvu bi onda zaštitu za svoje kompanije mogli da traže ambasadori Norveške, Austrije, Grčke ili Nemačke. Hoćemo li možda, onako đuture, uskoro morati svi da otvorimo račune u Moskovskoj banci, a ostalim da se zahvalimo na dosadašnjoj saradnji.
Razumljiv je osećaj Konuzina da neko u Vladi ima odbojan stav prema ruskom kapitalu. Nije to samo u Vladi, ima toga i u široj javnosti. Ali, ruske kompanije bi trebalo da se zapitaju zašto je tako. Kada iz Crne Gore stižu vesti da su ruski vlasnici železare u Nikšiću prosto pobegli iz nje, da je sada u problemu i investicija u Kombinat aluminijuma (a obe investicije dobile su značajne ustupke crnogorske vlade), šta može da se pomisli o ponašanju ruskih investitora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
