Predsednik Srbije u Nišu nije čuo reči „Dobar dan“. Građani su mu govorili isključivo – Nemamo! Nemamo posla, nemamo para za hleb, nemamo za lekove, nemamo za stambene troškove … Čulo se na jučerašnjoj sednici Skupštine grada, povodom prekjučerašnje šetnje Borisa Tadića kroz glavnu ulicu u Nišu. Prema proceni ozbiljnijih analitičara, upravo bi ta reč – nemamo, mogla biti i jedan od glavnih razloga za jačanje želje građana za autonomijom.
Predsednik Tadić je, komentarišući podatak da bi 52,7 odsto Nišlija volelo da jugoistok Srbije „dobije iste nadležnosti kao severna pokrajina Vojvodina“, ocenio da predlog o južnoj pokrajini „nije iskristalisan i realističan“ i da „ne vidi vitalnu potrebu za tako nešto u ovom trenutku“. Osim štapa, Nišlijama je ponudio i šargarepu: „Decentralizacija jeste od odlučujuće važnosti za Srbiju“.
Podatak ne bi trebalo shvatiti posve neozbiljno. Skupština grada je pre nešto više od godinu dana odlučila da će „pozvati gradove i opštine Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog, Pčinjskog i Nišavskog okruga da zajednički zatraže redefinisanje Ustava i formiranje regiona ili autonomije“ ako Vlada ne bude pokazala da je „promenila politiku prema jugoistoku Srbije“. Odluka nije aktivirana pošto su počele da se najavljuju investicije, a Vlada usvojila Program za oživljavanje velikih industrijskih centara i devastiranih područja.
Neozbiljnost se ne preporučuje pre svega zbog sasvim „iskristalisanog“ utiska da sve više građana „s juga“ želi suštinsku, a ne samo statističku decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj. U istupima političara, ali i razgovorima „običnih“ ljudi, otvoreno se pominje „borba protiv beogradizacije Srbije“, koja je naravno politička, ali ne zvuči dobro. Iako nekome ume da zasmeta i koncentracija skoro celokupne državne i političke moći u (zvaničnom) Beogradu, suštinsko nezadovoljstvo je ekonomske prirode. Raste želja da velike investicije „zalutaju“ i u unutrašnjost, da deo poreza prikupljenih na lokalu ostane, a ne da „sve odlazi za Beograd“, odakle se vraća „na kašičicu“…
I statistika je prilično ozbiljna. Niš je ubedljivo najsiromašniji od „četiri velika grada“ u Srbiji, a dve gradske opštine su među 10 najsiromašnijih u državi, od kojih su sve na jugu. U jugoistočnoj Srbiji siromašno je 23,5 odsto stanovništva, dok ih je u Vojvodini 7,9 odsto, a u Beogradu 4,2 odsto. Prošlogodišnja prosečna plata u Beogradu bila je oko 40.000, a u Beloj Palanci – tek nešto iznad 13.000. dinara. Ako se suštinski stremi Evropi, podatke iskazane i kroz – nemamo ili – voleli bi autonomiju, ubuduće ne bi trebalo olako zaboravljati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
