Senka sumnje

Dok je, očekivano, vladajuća koalicija opravdavala izbor i najavila podršku najvećem reizboru u istoriji srpskog pravosuđa, predstavnici opozicionih partija su kritikovali izbor, naglašavajući da je reč o izboru politički podobnih ljudi.

Predsednica Visokog saveta sudstva tvrdila je da su izabrani najbolji kandidati i da se od 876 sudija, koji se biraju prvi put, očekuje da pokažu stručnost i ažurnost u radu, kako bi ispunili uslove za izbor na stalnu funkciju. Ona je rekla i da je Visoki savet sudstva izabrao 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju i da kriterijumi za izbor sudija zahtevaju stručnost, osposobljenost i dostojnost, a da je za kandidate koji su sudijski pomoćnici pribavljeno mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti od Veća i sudskog odeljenja u koje su sudijski pomoćnici raspoređeni.

Predsednik Državnog veća tužilaštva Slobodan Radovanović parlamentu je predstavio odluku tog veća za prvi izbor 88 kandidata za apelaciona, viša i osnovna tužilaštva u Srbiji.

Za opoziciju „politički cilj reizbora“ je podobno sudstvo, ali je Mesarović to negirala. Među neizabranim sudijama našla se i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, a to udruženje je naglasilo da oni koji nisu izabrani odlaze sa žigom da nisu stručni, osposobljeni i dostojni i da je na izbor uticala politika.

Razloga za sumnju svakako ima. Dovoljno je podsetiti na upozorenje profesorke Vesne Rakić Vodinelić, koja je na spisku izabranih sudija pronašla delioce pravde koji su učestvovali u izbornoj krađi 1996/1997. Takođe kao sudije. Nakon pada Miloševićevog nedemokratskog režima, pre skoro deceniju, u Srbiji nije sproveden Zakon o lustraciji. Činjenica je da mnogi ne bi danas bili u političkom i javnom životu Srbije da je taj zakon zaživeo u praksi.