Sistem javašluka

Sasvim je izvesno da pomenuti incidenti nisu dobra preporuka za pronalaženje strateškog partnera za kojim Jat vapi, ali je nejasno zbog čega država dozvoljava da se neodgovorni pojedinci na brutalan način igraju sa ugledom nacionalne kompanije, kao i živcima i vremenom putnika. Potpuno je neprihvatljivo da pilot Jatovog aviona (ili da bi izbegao plaćanje 32.000 dinara koliko košta taksa ili zato što mu jednostavno nije bilo stalo) nije overio svoju letačku dozvolu. Ne poneti sa sobom letačku dozvolu za pilota je isto takav fatalan propust kao i kada turista koji putuje u inostranstvo ne ponese pasoš. S tom razlikom što putnik granicu ne može da pređe ako nema pasoš, a da li piloti imaju važeće letačke dozvole proverava se slučajnim odabirom. Ovakav sistem provere očito pogoduje mentalitetu „lako ćemo“, te se pilot Jata zaputio na svoj letački zadatak bez letačke dozvole. Zbog toga mu nije dozvoljeno da upravlja avionom na relaciji Solun – Beograd, a žrtve tuđe greške bili su putnici sa plaćenim kartama koji su na odredište stigli tek po dolasku novog pilota. Pohvalno je što su nadležni odmah reagovali i pristupili ispitivanju slučaja. Donekle utešno deluje i izjava ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića da će neko morati da bude kažnjen. Ono što zabrinjava jeste to što se nastavlja sa nepopularnom politikom reagovanja tek nakon što se šteta učini. Prosto je neverovatno da u Jatu ne postoji stroži sistem kontrole koji bi onemogućio izbegavanje overe letačkih dozvola. Ako su takse koje letači moraju da plate za dozvole visoke, trebalo bi ih smanjiti. Ako su, pak, adekvatne, onda se svako neplaćanje istih mora strogo sankcionisati. Evidentna je krivica pilota u konkretnom slučaju, ali se ni nadležne službe Jata ne mogu amnestirati od odgovornosti. U situaciji kada je Jat prinuđen da se na tržištu takmiči sa drugim avio prevoznicima ovakvi primeri neshvatljive nemarnosti loše utiču na imidž nacionalnog avio prevoznika i stvaraju zebnju među putnicima koji žele da koriste Jatove usluge.