Slikanje na pruzi

I sada kada su „tetkice“ zadužene za čišćenje vozova ustale protiv onoga za šta smatraju da je nepravda, počišćene su sa pruge u roku od par sati. Neko sme da blokira prugu, a neko ne sme. Je li to poruka vlasti Srbije. U Lapovu je nedelju dana blokiran međunarodni koridor dok se neko iz Vlade uopšte udostojio da sa demonstrantima razgovara, a onda je još nedelju dana bila blokirana dok su pregovarali. Dve nedelje je blokiran i put Niš-Priština, ali blokada nije rešena primenom Vladine uredbe koja dozvoljava policiji da interveniše silom u slučaju zaustavljanja saobraćaja na važnim putnim pravcima. Ne, za njih je pronađeno neko rešenje jer je zemlji pretila poplava štrajkova. Za preduzeće Nega kola – šipak. Oni ne mogu fizički da se nose s policijom, kao gladni stanovnici Kuršumlije ili još gladniji veterani rata na Kosovu, pa zato i bilo koji komandir lokalne policijske stanice može da ih najuri sa pruge.

Šta to ima i da nas čudi kad je u ovoj zemlji dozvoljeno i neku ambasadu zapaliti, a neku ne. Eto, mrsku američku su mogli da sravne sa zemljom, samo da su imali bager ili već neku veću mašinu. Bacanje Molotovljevog koktela na bratsku grčku ambasadu okarakterisano je kao da su sam Akropolj hteli da zapale. Neko sme da pali ambasadu, a neko ne sme.

I tako će biti nadalje. Dosledna politika Vlade biće da bude nedosledna. Što je firma bitnija veće su šanse da nešto izboksuje. Što je armija štrajkača veća i bolje blokira Nemanjinu ili već neku drugu džadu, dobiće i plate. „Tetkice“ mogu samo da se slikaju na pruzi. Da kažu, eto, probali smo i mi. Zaostale zarade dobijaju se mišićima i pesnicama, to je poruka. Žene moraju da smišljaju drugu strategiju.