Gotovo četiri meseca je prošlo od medijskog lansiranja teme rekonstrukcije Vlade Srbije. Političari iz stranaka vladajuće koalicije obećavali su građanima suštinske promene, u smislu smanjenja broja ministarstava zarad štednje i povećanja efikasnosti u radu, do Nove godine, zatim su rokovi pomereni za kraj januara, pa za februar.
Prvog marta, premijer Mirko Cvetković obznanio je da je politički dogovor postignut i da će do vikenda biti poznato koja ministarstva se ukidaju, odnosno pripajaju drugim resorima, kao i do kakvih „personalnih promena“ će doći. U međuvremenu, javnost se zamorila od srpske političke sapunice, tako da malo ko veruje da ova rekonstrukcija ima ikakvog smisla osim ispunjavanja obaveze, koju je vladajuća koalicija zapravo sama sebi nametnula, da se nešto novo u Nemanjinoj 11 desi.
Imena koja cirkulišu u javnosti, u kontekstu smene, odnosno preuzimanja funkcija, ne garantuju nikakav suštinski napredak, ali razloge za skepsu posebno daje činjenica da će se političke stranke pri rekonstrukciji do detalja držati koalicionog sporazuma, sačinjenog posle majskih izbora 2008, tako da će među „preživelim“ resorima i ministrima biti mnogi za koje građani ne znaju šta zapravo rade, odnosno oni za koje se vezuju brojne afere, a stručnjaci im jednoglasno daju negativne ocene.
Šminkanje vlade na njenom ulasku u poslednjih 12 meseci mandata motivisano je isključivo faktom da Srbiji predstoji predizborna godina i da vlast, jednostavno, mora da ponudi građanima nešto drugačije, nešto novo, što se na kraju svelo na promenjena imena nekih ministarstava i silazak pojedinih lica s TV ekrana, kao i na dolazak ljudi koji bi trebalo da ovaplote „novu energiju“ o kojoj se toliko priča. Opozicija, na čelu s naprednjacima, nema program, niti ideju, ali ima masu nezadovoljnih, siromašnih i obespravljenih. Pa i mediji, bez obzira na sve pokušaje „superkontrole“ od strane raznih centara političke moći, ipak ne mogu da ignorišu poražavajuću sliku Srbije na početku druge decenije 21. veka. Jer – budimo potpuno jasni – ako u nesumnjive pluseve aktuelne vlade spadaju „beli šengen“ i reforma vojske, ako možemo debatovati u vezi s brzinom napredovanja ka EU, u priče o uspešnoj borbi protiv ekonomske krize i o perspektivi bolje budućnosti veruju, pored članove vlade, i to ne svih, još samo aktivisti partija na vlasti, i to ne svi.
Bez namere da širimo s najviših pozicija toliko osuđivani pesimizam, našminkana vlada koju nam ovih dana nude ne deluje sposobnom ni da izbori status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, ni da poboljša uslove života ljudi. Smeši li nam se slika naprednjačke 2012?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
