Srednjoškolci ispod proseka

Najveći napredak u odnosu na 2006. godinu zabeležen je u domenu čitalačke pismenosti. Prosečno postignuće naših đaka je više za 41 poen, a broj funkcionalno nepismenih učenika je smanjen za čak 20 odsto. Izvestan pomak je ostvaren i na skalama matematičke i naučne pismenosti, ali za skromnih sedam poena.

Zabrinjava, međutim, što čak trećina učenika iz Srbije u sve tri oblasti nije dostigla nivo funkcionalne pismenosti. To zapravo znači da svaki treći petnaestogodišnjak u našoj zemlji može da razume samo najjednostavnije tekstove i ume da primeni samo rutinske matematičke procedure. Svaka situacija koja bi bila složenija od rešavanja osnovnih i relativno poznatih zadataka za ove đake bi predstavljala značajan problem. Ovi učenici su praktično već stavljeni na marginu, a nalaze se tek na početku srednjoškolskog obrazovanja.

Od 43 mesta na rang-listi (među 74 države koje su učestvovale u istraživanju) mnogo je važnije što se najveći broj naših učenika nalazi na najnižim nivoima postignuća. To je zabrinjavajući pokazatelj da je domaći obrazovni sistem prevashodno orijentisan ka uspostavljanju i vrednovanju reproduktivnog znanja. Škola od učenika ne traži ozbiljnija intelektualna angažovanja već puko reprodukovanje činjenica i posledično ne stvara uslove da se razviju njihovi intelektualni kapaciteti. S druge strane, veoma mali procenat đaka sa najvišim postignućima svedoči o neambicioznoj obrazovnoj politici koja je zanemarila učenike sa visokim akademskim potencijalima.

Iako su po objavljivanju poslednjeg testiranja počele da stižu čestitke sa svih strana, preteranih razloga za optimizam nema. Činjenica je da se aktuelna prosvetna vlast potrudila da objasni učenicima i nastavnicima da PISA testovi nisu bauk, ali je činjenica i da u periodu između dva testiranja nisu preduzete nikakve sistemske promene u obrazovanju. Malo je verovatno da su se nastavnici „probudili“ i promenili način rada u učionici samo zato što im je Ministarstvo prosvete poslalo primere zadataka sa ranijih PISA testiranja. Bez ozbiljne analize teško je zaključiti kome pripadaju zasluge za nešto bolje rezultate naših učenika. Da li će potezi sadašnjeg kabineta Ministarstva prosvete doneti boljitak obrazovanju pokazaće naredni krug testiranja 2012. godine.