Srpsko-hrvatski kamelot

Iza političkog glamura na stolu za razgovore stajala su, međutim, stara, neprijatna, otvorena pitanja koja kao ratno nasleđe opterećuju odnose dve zemlje. Ovoga puta strane su očito bile rešene da sa dnevnog reda skinu ono koje se tiče izbeglica. Delovalo je da je taj krupni zalogaj rešen kao od šale: sazvaće se donatorska konferencija i od prikupljenih sredstava rešavaće se pre svega problem stanova otetih Srbima u zonama van ratnih dejstava. Akteri zagrebačkog sporazuma nastupaju samouvereno, i ne muči ih skepsa koju rađa ekonomska realnost sveta: to, naime, ko je spreman dati pare. Ali, korak je napravljen, i brzo će se videti da li je on samo eksperiment ili, pak, desetine hiljada ljudi približava rešenju njihove traumatične egzistencije. Iako to u izbegličkoj sferi zauzima tek jedan deo, sledstveno sporazumu proklamovano je – možda donekle preuranjeno – da se odsada pitanje prognanih valja tretirati kao tehničko a ne kao političko. Hrvatska je imala vrlo pragmatičan cilj – da na njena pleća ne padne čitav teret raznih nadoknada, i da se apsolviranjem ove teme olakšaju pregovori sa EU. Srbija je uzela na sebe ulogu onoga koji je deo rešenja a ne deo problema, i odigrala je velikodušno.

U tome smislu, Tadićnastavlja pristup koji ga je pre dve sedmice odveo u istorijsku posetu Vukovaru. Zagreb je, zapravo, bio eho tog Vukovara. Prema istome moralnom imperativu Tadićje govorio o potrebi povećane odgovornosti u potrazi za istinom o nestalima i zarobljenima, benevolentno o ulasku Hrvatske u EU, ili o formiranju sportskih liga. Kalkulacije hrvatske strane da je samo srpska nešto dužna sada postaju endemske, i Josipovićviše nema šta da čeka: Tadićje uradio što je trebalo da uradi, i put je otvoren za još hrabrije iskorake, u pogledu tužbi, recimo, ili granica.

Letvica je podignuta visoko, i mali potezi više se neće računati. No, tzv. otvorena pitanja ma koliko neizbežna ne mogu biti osnovom odnosa dveju država, činila bi je preuskom. To su znali i oni koji su pripremali ovu posetu i otud onako masivne privredne delegacije. Kad i one budu oslobođene nametnutih im rituala, eto prilike da polako Hrvatska i Srbija ušetaju u svoju postistoriju.