Diplomatska pobeda Srbije u vezi sa neslavno okončanom konferencijom na Brdu kod Kranja ne sme biti razlog za trijumfalizam, inaćenja i povratak politici koja je maja 2008. doživela izborni poraz. Nesrećno organizovanim skupom, Slovenija i Hrvatska želele su da u izvesnoj meri i na račun Srbije iskažu svoj značaj i sposobnost rešavanja regionalnih sukoba, pogotovo što su se u međusobnom sukobu i same donedavno nalazile.
Ljubljana i Zagreb su iz svega izašli kao politički gubitnici, dok bi se Beogradu ova pobeda mogla vratiti kao bumerang ukoliko pod hitno, u saradnji s Briselom i ključnim članicama EU, ne dođe do kompromisnih modaliteta „regionalne saradnje“, s naglaskom na odnose s Prištinom, naravno.
Organizatori konferencije, premijeri Pahor i Kosorova, nakon početnog neuspeha u naporima (pitanje je koliko iskrenim) da privole Tačija i Sejdiua da nastupe pod oznakom „UNMIK/Kosovo“, prebacili su celokupan pritisak na Beograd, nudeći kao kompromis ono što nije moglo biti prihvaćeno. Kao što smo nedavno i na ovom mestu zaključili, predsednik Tadić je ispravno postupio odbijajući njihovu naivnu, a možda ne i potpuno dobronamernu ponudu. Pogotovo što su u međuvremenu Slovenija i Hrvatska izgubile podršku čelnih ljudi EU, sa izuzetkom individualnih napora komesara Filea. Međutim, Brisel i najvažnije države članice Unije imaju za prioritet otopljavanje odnosa Beograda i Pirštine u toku ove godine i to jeste, ma šta domaći političari pričali, jedan od dva ključna uslova za uspeh srpske kandidature za EU. Drugi uslov, onaj haški, u rukama je državnog Tima za saradnju s Tribunalom i tužioca Bramerca.
Sarajevska konferencija visokog nivoa EU – Zapadni Balkan sledeći je, znatno kurpniji izazov. Olakšanje donose prve najave Španije, predsedavajuće Unije do 1. jula, da će Priština dobiti poziv „pod UNMIKOM i u skladu s Rezolucijom 1244“. Ipak, Madrid u tom svojstvu pre svega sprovodi zajedničku evropsku politiku i verovatno će trpeti pritiske onih zemalja koje promovišu kosovsku nezavisnost da promeni ovaj stav. Ne zaboravimo i da predsedavanje potom preuzima Belgija, zemlja bez ikakvog razumevanja za politiku „Kosovo je Srbija“.
I, zanimljivost za kraj: da li ste primetili da su se na Brdu kod Kranja okupili predsednici vlada iz regiona, a da srpskog premijera Cvetkovića niko tamo nije pozvao, niti ga pomenuo, niti ga za mišljenje pitao? „Kada kažem predsednik, mislim – Tadić“, primetila je ispravno jedna Danasova kolumnistkinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
