Stid

Tači tvrdi da postoje svedoci i dokazi kako je ovaj „političi pamflet, pripremljen u Srbiji, uz blagoslov Rusije“, a da će se od tih dokaza mnogi „zacrveneti“. Njegove „pretnje“ poklopile su se s najavama prištinskih medija da će tamošnji Okružni sud u januaru ponovo odlučivati o optužnici protiv četvoro Srba osumnjičenih za kupovinu lažnih izjava o transplantaciji i trgovini organima na KiM jer ranija odluka sudije Euleksa o njihovom puštanju na slobodu „nije bila pravedna“. Dok Priština iz svih „oružja“ puca na Martija, zvanični Beograd traži da Parlamentarna skupština SE 25. januara usvoji njegov izveštaj i zahteva da se utvrdi odgovornost ne samo Hašima Tačija nego i zvaničnika Unmika koji su ometali istragu o zločinima OVK.

Na „probi“ je i Euleks. U zapadnim medijima naveliko se spekuliše da je Misiji EU na Kosovu, navodno, nezgodno da vodi istragu protiv „domaćina“, koji ih je pozvao i pustio u kuću, iako je „zeleno svetlo“ za dolazak Euleksa u južnu srpsku pokrajinu, zapravo, došlo iz Beograda, u paketu sa zaboravljenih „šest tačaka Ban Ki Muna“ za rešavanje položaja srpske zajednice. Kakva će biti sudbina Martijevog izveštaja, čak i da prođe u PSSE? Da li će to biti i odgovor kakav je odnos snaga između SAD i EU u „ratu“ koji, kako tvrde zapadne diplomate, vode na KiM? Da li će Vašington pristati da pusti niz vodu svog „favorita“ Hašima Tačija i načne priču o prirodi oružane borbe OVK i zločinima počinjenim nad kosovskim Srbima i pod protektoratom UN na KiM? Svi odgovori su u domenu visoke politike, a dok se do njih dođe, Tači namerava da najpre „postidi“ Albance koji su sarađivali sa Dikom Martijem.