Krenuli su da narednih nedelja i meseci sruše Srbiju.
Šta god da se dogodi meni ili nekome od nas – nikada nemojte da dozvolite bilo kome da sruši samostalnost i nezavisnost Srbije, „testamentalno“ je poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić preksinoć u Nišu, obraćajući se lično patrijarhu srpskom Irineju i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, koji su neposredno pre toga kritikovali proteste „1 od 5 miliona“.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, inače „odvojene“ od države, tom prilikom je politički ocenio da ovo što vidimo danas na ulicama „može nauditi našem narodu“ i „daje snagu našim neprijateljima“, poručivši opoziciji da tako „neće doći na vlast“ jer „zna se kako se na vlast dolazi“. Funkcioner države koja nije Srbija, Dodik, je bio rezolutan – „ono što se danas valja ulicama Srbije“ treba da se vrati „u legalni sistem“jer su „izbori mesto gde se odlučuje o vlasti“. Nije zaboravio da naglasi da je važno da u vreme pregovora o statusu Kosova i Metohije „svi“ budemo „jedinstveni“ i tako „damo snagu gospodinu Vučiću i njegovoj pregovaračkoj poziciji“.
Sve ovo nisu bile scene sa konvencije Vučićevog SNS-a koja se otela kontroli, već sa državnog obeležavanja 20 godina od početka NATO bombardovanja Srbije. Obeležavanje, koje je najavljeno kao Dan sećanja na žrtve, zloupotrebljeno je za banalnu promociju srpskog suverena, uz kritiku nerazumne opozicije.
Osim patrijarha i „Mileta“ njoj je, slučajno ili namerno, doprineo i bivši vojni deminer Slađan Vučković, koji je je 1999. prilikom uklanjanja kasetnih bombi na Kopaoniku ostao bez obe ruke do lakata, a nakon svog govora otišao do predsednika da ga zagrli. Doprinelo joj je i organizovano nahrupljivanje kolona autobusa sa Vučićevim pristalicama sa celog juga Srbije, ili naručeni dolazak radnika niškog javnog sektora, koji su popisivani, fotografisani ili im je prećeno da će u slučaju izostanka ostati bez trećine plate.
U državi u kojoj već decenijama postoji sistemsko nepoštovanje zakona, razaranje institucija i korupcija, zloupotreba javnih resursa u stranačke svrhe i nije neki „problem“. Ali, ovoga puta su za vulgarnu propagandu predsednika i njegove stranke istovremeno iskorišćeni i država Srbija, i jedna druga država, i zvanična crkva, i obeležavanje velike tragedije, i same žrtve. Previše za jedno (državno) veče, koje će, uzgred, ostati upamćeno i po tome što je suveren na momente plakao „kao kiša“.
I to je bilo potpuno u redu, razloga za suze je mnogo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
