Terorizam i islamofobija

Istovremeno, zbog nedavnog neuspelog terorističkog akta u avionu na relaciji Amsterdam – Detroit, evropska javnost bavi se ovih dana preduzimanjem strožih mera bezbednosti kako bi se predupredili takvi pokušaji.

Sve su češći slučajevi pokušaja terorističkih akata pripadnika muslimanske vere koji su naizgled potpuno asimilovani u evropsko ili američko društvo. Tako je bilo moguće da 28-godišnji Somaliac pokuša da uđe u kuću čuvenog karikaturiste i pored toga što je nakon objavljivanja sporne karikature, Vestergard godinama pod specijalnom zaštitom policije.

U Danskoj živi oko tri odsto pripadnika muslimanske vere. Kada je pre četiri godine objavljena karikatura Muhameda, mnogi evropski listovi su u znak solidarnosti i borbe za slobodu medija preneli spornu karikaturu. To je izazvalo nasilje u velikom broju zemalja. Najmanje tri danske ambasade su bile napadnute, a više od 50 ljudi poginulo je u neredima na Bliskom istoku, Africi i Aziji. Nekoliko mladih muslimana osuđeno je u Danskoj zbog optužbi da su planirali bombaški napad, pre svega u znak protesta zbog karikature. Čak je 2008. godine Osama bin Laden navodno izjavio da će Evropa biti kažnjena zbog tih „crtanih filmova“.

Jasno je da islamski fundamentalizam predstavlja sve veću opasnost, ali istovremeno nužno je ukazati na to da zapadne zemlje imaju velike zasluge za aktuelno stanje. Budući obrazovanija, bogatija i slobodnija civilizacija od istočne, odgovornost zapadnih zemalja nužno je veća. Islamofobija je, međutim, sve prisutnija na evropskom tlu. Prvi predsednik Evropske unije Herman van Rompuj istakao se 2005. godine izjavom da će „univerzalne vrednosti koje su na snazi u Evropi, i koje predstavljaju fundamentalne vrednosti hrišćanstva, izgubiti na životnosti uključivanjem tako velike islamske zemlje, kakva je Turska“. Van Rompuj je pridobio podršku kontroverzne, krajnje desne, rasističke, flamanske i antiemigrantske partije Vlaams Belang. Više od 60 odsto građana Unije je protiv proširenja iz straha od priliva još većeg broja muslimana u njihovo okruženje. U većini evropskih zemalja na vlasti je umerena desnica koja svojim insistiranjem na hrišćanstvu izvesno produbljava razlike i čini islam radikalnijim, a umereni pripadnici muslimanske veroispovesti, koji nemaju ništa sa terorizmom i fundamentalizmom i koji su legitimni građani evropskih zemalja, postaće meta netolerancije zapadnih zemalja.