Test za hašku pravdu

Srpski zvaničnici su o delimičnom ponavljanju postupka Haradinaju, osim zadovoljstva, izjavili da je najvažnije da se utvrdi istina o zločinima na Kosovu za koje je ovaj bivši komandant OVK optužen, ali i da je ovo velika pobeda Tužilaštva Haškog tribunala i da se nadaju da će ponovljeni postupak ostvariti pravdu za žrtve, ali i doprineti pomirenju među narodima. Normalno, druga strana je zaprepašćena odlukom, koja se skoro poklopila sa donošenjem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o proglašenju kosovske nezavisnosti od Srbije.

Nesvakidašnja odluka Tribunala bila je i da se Haradinaj uhapsi i prebaci u Hag da bi u sudnici sačekao izricanje presude Žalbenog veća, mada njegovi saradnici tvrde da je u glavni grad Holandije otišao dobrovoljno.

Proces protiv Haradinaja pratilo je zastrašivanje svedoka i njihovo odustajanje od svedočenja o zločinima OVK. Činjenica je da se ni posle 11 godina od sukoba na Kosovu ne zna gde su sahranjene mnoge žrtve, kako jedne tako i druge strane u sukobu. A posledice sukoba su porazne. Od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. na Kosovu je ubijena, stradala i nestala 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osoba se ni danas ne zna ništa. Od ukupnog broja žrtava 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi, 126 Romi, 100 Bošnjaci, 40 Crnogorci, 25 Aškalije, 18 Egipćani, 13 Turci, 10 Mađari, osam Goranci, četiri Makedonci…

Tribunal je ovom odlukom pokazao da ume da ispravi grešku i da je, za razliku od nekih ranijih spornih odluka, dozvolio činjenicama i pravu da prevlada pritiske zainteresovanih zemalja i da se stavi iznad politike, što je i bila svrha ovog suda od osnivanja. Jasno je, međutim, da će suđenje Haradinaju biti veliki test za hašku pravdu, ali i Prištinu koja bi trebalo da prihvati činjenicu da je i albanska strana činila zločine. A taj proces će svakako biti dug, kao i u slučaju Srbije, koja je tek posle pada Miloševića sa vlasti prihvatila odgovornost za zločine.