Srbija ovih dana ima razloga za evropska slavlja. Otvaranje šengenskih granica i podnošenje kandidature za članstvo u EU dva su konkretna događaja nakon godinu i po dana konfuzije obeležene, s jedne strane, domaćim političkim previranjima, ekonomskom i socijalnom krizom, borbom protiv nezavisnosti Kosova, jačanjem ekstremne desnice i, s druge strane, nepostojanjem jedinstva unutar same Unije o tome pod kojim bi uslovima Srbiji trebalo omogućiti nastavak procesa priključenja.
Između ta dva negativna pola, a pod pritiskom što međunarodnih faktora, što domaće javnosti, mada i zbog sazrele svesti unutar srpske političke elite da put u EU zaista nema alternativu, ubrzani su institucionalni reformski potezi koji su ovog decembra odlazeće 2009. rezultirali pomenutim dobrim vestima.
Dakle, ovih dana imamo dobre razloga za izraženiji entuzijazam, od kojeg ne treba bežati, jer nova 2010. biće godina za evropske poslove podjednako komplikovana, ako ne i zahtevnija. Cilj Srbije je, ako smo dobro interpretirali reči vicepremijera Božidara Đelića, da za tačno 12 meseci bude zvanični kandidat za ulazak u EU i da početkom 2011. startuju pregovori o članstvu. Dakle, u narednih 365 dana treba obaviti posao koji će nas od podnošenja stokholmske aplikacije dovesti do statusa države kandidata. Veliki deo tog posla završavaće se u Beogradu, na osnovu instrukcija koje budemo dobijali iz Brisela. A sve što Brisel bude radio, zasnivaće se na konsenzusu 27 zemalja članica.
Za početak, nadajmo se pre kraja zime 2010, Savet ministara EU daće zeleno svetlo Evropskoj komisiji da Srbiji prosledi upitnik sa oko 4.000 pitanja, na koja će ovdašnja državna administracija odgovoriti za, opet nadajmo se, oko šest meseci. Drugim zemljama je uglavnom trebalo godinu dana. Potom će u Uniji biti pokrenut složeni mehanizam donošenja političkih odluka, sa očekivanim rezultatom davanja kandidatskog statusa. U međuvremenu, srpska administrativna mašina radiće punom parom, dok će predstavnici državnog vrha činiti sve što mogu da reakcije evropske strane budu najbolje (najbrže) moguće. Trka s vremenom bi, dakle, trebalo da obeleži 2010. godinu, pri čemu će nam sve vreme nad glavom biti mač holandskog pravdoljublja, odnosno haškog optuženika Ratka Mladića.
A gde su tu građani Srbije i njihov svakodnevni život? Niže cene, čistija životna sredina, bezbedniji saobraćaj, poštenija vlast, opremljene bolnice – to su, u stvari, blagodeti „procesa evropske integracije“ koje bi svako od nas u novoj 2010. morao da oseti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
