U novine po rejting

Rejting stranaka nije mnogo povezan sa pojavljivanjem u medijima, pa je tako SNS, koja je po ovom kriterijumu iza DS, prisutna skoro u istoj meri kao i SRS i DSS, a G17 plus manje zastupljena od LDP. Interesantno je da je prisustvo u štampanim medijima izgleda jedina stvar zbog koje nijedna stranka ne može da bude nezadovoljna. Svi su manje ili više zastupljeni, bez obzira na to šta rade i šta pričaju, obećavaju i koliko im je realan uticaj u biračkom telu.

Međutim, kada je reč o liderima stranaka, većina čelnih ljudi stranaka ipak prednjači u odnosu na ostatak partije. Najčešća imena u novinskim tekstovima su, pored predsednika Srbije Borisa Tadića i Mlađan Dinkić, lider G17 plus i Ivica Dačić, prvi čovek MUP-a i SPS-a. Jedan od zanimljivih zaključaka istraživanja Medijske dokumentacije Ebart je i taj da politički značaj stranaka i njihova prisutnost u medijima nisu baš direktno povezani, kao i da su neke od stranaka prepoznatljive samo zahvaljujući prvom čoveku.

Tadić je skoro, „rame uz rame“, sa koalicionim kolegom Ivicom Dačićem, a sledi ga Mlađan Dinkić. Potpuna pravilnost u prisustvu lidera stranaka u medijima je u tome što je uvek reč o onima sa političkom funkcijom, u ovom slučaju predsedničkom ili ministarskom. To otvara zanimljiv problem u vezi sa odnosom medija i političara, jer su mediji i dalje bezrazložno i nekritički fascinirani funkcijama na kojima se nalaze političari, dok su njihovi praktični rezultati daleko manje fascinanti. Naravno, stav medija u velikoj meri zavisi i od političke opcije za koju se zalažu.

Marketing i slika koja se stvara u medijima o političaru i dalje je presudna za sticanje poena u biračkom telu. Tehnika vladanja i komunikacija sa medijima danas je dosegla „zvezdane visine“. Koliko su zatvoreni dok su na vlasti, političari su toliko otvoreniji i dostupniji kada su opozicija, bez obzira na to što i nesvesno kritikujući vlast, zapravo kritikuju sami sebe i svoje rezultate iz prošlosti.