Kada je pre deset godina na brdu Vodno iznad Skoplja postavljen monumentalni „Milenijumnski krst“ Makedonci nisu osetili neke konkretne blagodeti od tog hrišćanskog simbola u natprirodnoj veličini. Bog im nije bio preterano bliži, ali su zato računi za struju otišli u astronomske visine jer krst po planu i protokolu celu noć blješti nad makedonskom prestonicom. Tako se ispostavilo da ovozemaljske i onozemaljske realacije nikako nisu iste.
Trend nicanja natprirodnih krstova po Srbiji tek je počeo, a videćemo šta o tome kažu u elektrodistribuciji. Naime, u sveopštoj turbo-pravoslavnoj euforiji koja je ovde počela pre otprilike dve decenije, na red su došli i gigantski krstovi, najpre u Kragujevcu i Užicu, a planira se njihova izgradnja na još nekoliko mesta. U inicijativnim odborima za ovakve građevine, sem lokalnih entuzijasta, sede i sveštenici, koji valjda ubeđuju pastvu da snaga vere zavisi od veličine krsta. Što je krst veći, a planiraju se i primerci visoki 333 metra, vera mora biti mnogo jača, glasi, valjda, ovo nadripopovsko tumačenje religije.
Sa druge strane, vernici nemaju potrebu da se krste nekoliko puta na dan, kada na vidiku imaju krst prema kome je toranj na Avali zdanje u razmerama letnje kujne. Kad god im dođe da kažu „ovoga mi krsta“, vernici mogu glavom da pokažu ka obližnjoj osveštanoj čuki iznad grada i tako sačuvaju energiju desne ruke.
Gigantski krstovi, u sveopštim kvazitumačenjima relgije u Srbiji, imaju zapravo istu simboliku kao badnjaci koje o Božiću na prednje i zadnje branike kače „religiozni“ taksisti i druga lica sklona potrebi da budu što bliži svevišnjem. Ali obavezno gledaju da veru, jednu duboko intimnu stvar, svi oko njih što jasnije uoče. Čime dobijaju prestižnu „titulu“ – veliki vernik. Mada nije poznato da se vera meri pantljikom ili lenjirom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
