Čak polovina učenika osnovnih i srednjih škola koji su se opredelili za predmet veronauka tvrdi da se kod njih nešto promenilo od kada pohađaju versku nastavu, a čak 97 odsto anketiranih ima pozitivan stav prema ovom izbornom predmetu.
Javnost u Srbiji, baš kao i učenici, i dalje su podeljeni oko predmeta veronauka, ali i građansko vaspitanje, koji su uvedeni u školski program kao fakultativni predmet sada već davne 2001. sa demokratskim promenama i vladom premijera Zorana Đinđića. Već naredne godine oba predmeta su dobila status obaveznog izbornog predmeta.
O potrebi i strahovima uvođenja ovih predmeta u nastavni program rečeno je gotovo sve proteklih godina.
Prema rezultatima istraživanja koje je marta prošle godine uradila nevladina organizacija Ženske studije i istraživanja iz Novog Sada, udžbenici veronauke u osnovnim i srednjim školama u Srbiji ne promovišu međureligijski dijalog, već dodatno doprinose udaljavanju pripadnika različitih verskih zajednica. Kako se navodi, svi udžbenici – pravoslavni, katolički i islamski, napisani su tako da učvršćuju patrijarhalni model ponašanja. Međutim, autori pravoslavnog i katoličkog udžbenika veronauke odbacili su ove navode uz obrazloženje da je njihov cilj da deca upoznaju osnove sopstvene vere i da pominjanje razlika među crkvama nije izvor sukoba među učenicima različitih veroispovesti. Kritike su tada odbacili i iz Ministarstva prosvete.
Ipak, činjenica je da i dalje nije urađena analiza nastavnog plana i programa i prilagođenosti udžbenika uzrastu učenika. Ono što je nesporno, kako 2001. tako i danas, jeste pozitivan stav i učenika, i roditelja prema ovim predmetima.
Kao pozitivne strane đaci navode da su na časovima građanskog vaspitanja najviše naučili o dečjim pravima, pravima i obavezama u školi, ali i o značaju poštovanja zakona. Čak 37 učenika koji pohađaju veronauku kažu da su postali bolje osobe i da više slušaju roditelje. Svakako da je veliki dobitak to što većina učenika tvrdi da ih nastavnici na ovim časovima podstiču da kažu sopstveno mišljenje, što baš i nije odlika obrazovnog sistema u Srbiji poslednjih decenija.
Da li ćemo kroz građansko i versko obrazovanje u budućnosti dobiti bolje i pristojnije ljude ili nove gnevne i ostrašćene nacionaliste? Model ponašanja u Srbiji poslednjih 20 godina je jasno pokazao u kojem pravcu ovo društvo ide i u kojem će po svemu sudeći ići. Tu ne pomažu ni građansko vaspitanje, niti veronauka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
